Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Maksimović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP s tim da iz sadržaja zahteva proizlazi da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) KZ.

Prema navodima zahteva, u pogledu dela koje je predmet privatne tužbe primenjen je zakon koji se ne može primeniti, jer radnje koje su okrivljenom stavljene na teret ne sadrže obeležja krivičnog dela krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je pravnosnažno osuđen, već eventualno krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ čini onaj ko uvredi drugog.

Zaštitni objekat krivičnog dela uvrede je čast, kao i skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa shodno tome radnja izvršenja krivičnog dela u pitanju predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, a kojima se u suštini izražava nepoštovanje ili poniženje dostojanstva ličnosti. Pri tome, karakter tih radnji kao uvredljivih, ceni se sa stanovišta opšteusvojenih društvenih stavova i merila, kao i okolnosti pod kojima se događaj odigrao.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je, kritičnom prilikom, na autobuskom stajalištu u ulici ... u ..., u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, bez ikakvog povoda uvredio privatnog tužioca BB rečima „Majmune, stoko, nisam ti ja kriv što ti je žena ku.va i što nosi crvene gaćice“ i „Je.em ti mamicu u pi.ku“.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koji je okrivljeni preduzeo, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170 stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, pa se samim tim ne može raditi o krivičnom delu iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. KZ jer je okrivljeni upućivanjem navedenih reči, psovki i negativnih vrednosnih sudova, na javnom mestu, nedvosmisleno manifestovao volju da omalovaži dostojanstvo ličnosti privatnog tužioca.

Prema tome, radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac dovodi u pitanje ocenu dokaza i zaključke nižestepenih sudova, obzirom da na taj način branilac suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP koja ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Maksimovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić