Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Мирослав Максимовић, у захтеву за заштиту законитости нумерише повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП с тим да из садржаја захтева произлази да је исти поднет због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) КЗ.

Према наводима захтева, у погледу дела које је предмет приватне тужбе примењен је закон који се не може применити, јер радње које су окривљеном стављене на терет не садрже обележја кривичног дела кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ, за које је правноснажно осуђен, већ евентуално кривичног дела изношење личних и породичних прилика из члана 172. став 1. КЗ.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Кривично дело увреде из члана 170. став 1. КЗ чини онај ко увреди другог.

Заштитни објекат кривичног дела увреде је част, као и скуп свих вредности неког лица (интелектуалних, карактерних, моралних, физичких и других особина и вредности) и углед, као одраз тих вредности у друштву, па сходно томе радња извршења кривичног дела у питању представља свако поступање којим се напада било која од тих вредности, а којима се у суштини изражава непоштовање или понижење достојанства личности. При томе, карактер тих радњи као увредљивих, цени се са становишта општеусвојених друштвених ставова и мерила, као и околности под којима се догађај одиграо.

Према стању у списима предмета, окривљени АА је, критичном приликом, на аутобуском стајалишту у улици ... у ..., у стању урачунљивости, свестан свог дела и његове забрањености, чије извршење је хтео, без икаквог повода увредио приватног тужиоца ББ речима „Мајмуне, стоко, нисам ти ја крив што ти је жена ку.ва и што носи црвене гаћице“ и „Је.ем ти мамицу у пи.ку“.

По налажењу Врховног касационог суда, описане радње, који је окривљени предузео, садрже сва субјективна и објективна обележја кривичног дела увреда из члана 170 став 1. КЗ за које је оглашен кривим, па се самим тим не може радити о кривичном делу изношење личних и породичних прилика из члана 172. став 1. КЗ јер је окривљени упућивањем наведених речи, псовки и негативних вредносних судова, на јавном месту, недвосмислено манифестовао вољу да омаловажи достојанство личности приватног тужиоца.

Према томе, радње које је окривљени АА предузео, садрже сва законска обележја кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ како су правилно закључили и нижестепени судови, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) КЗ, оцењени као неосновани.

Врховни касациони суд се није упуштао у разматрање осталих навода захтева за заштиту законитости којима бранилац доводи у питање оцену доказа и закључке нижестепених судова, обзиром да на тај начин бранилац суштински указује на погрешно или непотпуно утврђено стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП која не представља разлог због ког окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, у смислу члана 485. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Мирослава Максимовића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић