Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 381/23 od 29.05.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milorad Konstantinović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, već da se radi o krivičnom delu samovlašće iz istog člana, ali stava 2. KZ, odnosno da je krivično delo pogrešno pravno kvalifikovano, jer u konkretnoj situaciji okrivljeni, ako je samovlasno i pribavio neko pravo, to nije učinio za sebe već za drugog – njegovu bivšu suprugu BB.

Izloženi navodi zahteva, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, su neosnovani.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA, je kritičnom prilikom, „u uračunljivom stanju, sa umišljajem, znajući da je privatna tužilja otputovala sa zajedničkim maloletnim detetom na odmor, a smatrajući da mu pripada pravo da lično iseli privatnu tužilju, samovlasno ušao u stan,....iz stana izbacio sve pokretne stvari tužilje ostavivši ih na trotoaru ispred zgrade i potom promenio bravu na ulaznim vratima stana, zadržavajući sve primerke ključeva za sebe,“ kojim činom je okrivljeni samovlasno pribavio pravo državine za koje smatra da mu pripada.

Po oceni ovog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo kritičnom prilikom, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Iz opisa radnje izvršenja krivičnog dela u izreci presude, jasno je da je okrivljeni kritičnom prilikom pribavio pravo za koje smatra da njemu lično pripada, a to je pravo državine, dok izbacivanje ličnih stvari privatne tužilje, predstavlja način ostvarivanja tog prava, pa je i pravna kvalifikacija krivičnog dela pravilna. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu zahteva, branilac polemiše sa činjenicama oko vlasništva na stanu koji je bio predmet krivičnog dela, o građansko - pravnim pitanjima i državini na stvarima, te postupanju okrivljenog po građanskoj presudi i nalogu koji mu je dao sud, odnosno o činjeničnim pitanjima i zaključcima, u smislu člana 440. ZKP, kao i protivrečnosti između navoda u izreci i obrazloženju presude, u smislu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonski razlog zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa se Vrhovni sud nije upuštao u ocenu iznetih navoda.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milorada Konstantinovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić