Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 381/23 од 29.05.2023. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Милорад Константиновић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, док у образложењу наводи повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање или побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа која је одржана без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног истиче да се у радњама окривљеног не стичу обележја кривичног дела самовлашће из члана 330. став 1. КЗ, већ да се ради о кривичном делу самовлашће из истог члана, али става 2. КЗ, односно да је кривично дело погрешно правно квалификовано, јер у конкретној ситуацији окривљени, ако је самовласно и прибавио неко право, то није учинио за себе већ за другог – његову бившу супругу ББ.

Изложени наводи захтева, којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, су неосновани.

Према изреци правноснажне пресуде, окривљени АА, је критичном приликом, „у урачунљивом стању, са умишљајем, знајући да је приватна тужиља отпутовала са заједничким малолетним дететом на одмор, а сматрајући да му припада право да лично исели приватну тужиљу, самовласно ушао у стан,....из стана избацио све покретне ствари тужиље оставивши их на тротоару испред зграде и потом променио браву на улазним вратима стана, задржавајући све примерке кључева за себе,“ којим чином је окривљени самовласно прибавио право државине за које сматра да му припада.

По оцени овог суда, описане радње, које је окривљени АА предузео критичном приликом, садрже сва субјективна и објективна обележја кривичног дела самовлашће из члана 330. став 1. КЗ, како су то правилно закључили и нижестепени судови. Из описа радње извршења кривичног дела у изреци пресуде, јасно је да је окривљени критичном приликом прибавио право за које сматра да њему лично припада, а то је право државине, док избацивање личних ствари приватне тужиље, представља начин остваривања тог права, па је и правна квалификација кривичног дела правилна. Стога су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, којима се указује на на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, оцењени неоснованим.

У осталом делу захтева, бранилац полемише са чињеницама око власништва на стану који је био предмет кривичног дела, о грађанско - правним питањима и државини на стварима, те поступању окривљеног по грађанској пресуди и налогу који му је дао суд, односно о чињеничним питањима и закључцима, у смислу члана 440. ЗКП, као и противречности између навода у изреци и образложењу пресуде, у смислу члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, које повреде у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представљају законски разлог због кога окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек, па се Врховни суд није упуштао у оцену изнетих навода.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена и повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милорада Константиновића, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић