Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA - advokatu Milanu Drobljakoviću shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Užicu Kž1 16/22 od 10.02.2022. godine u korist okrivljenog AA učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, u vezi člana 103. tačka 6) i 104. tačka 6) KZ.

Naime, drugostepena presuda je doneta nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oslobođen od optužbe, pa je drugostepeni sud, pravilnom primenom zakona, bio dužan da u žalbenom postupku preinači prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, prema okrivljenom odbije optužbu za navedeno krivično delo.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepenom presudom okrivljeni oslobođen od optužbe da je dana 16.01.2018. godine izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a za koje krivično delo je propisana novčana kazna od osamdeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčana kazna od stopedesethiljada dinara do četristopedeset hiljada dinara.

Odredbom člana 103. tačka 6) Krivičnog zakonika ( „Sl.glasnik RS“, br. 35/19) propisano je da ako u tom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, a odredbom člana 104. tačka 6) KZ je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu da je krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni prvostepenom presudom oslobođen od optužbe, izvršeno dana 16.01.2018. godine, to se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca navodi da je, shodno članu 103. tačka 6) i članu 104. tačka 6) Krivičnog zakonika, protekom vremena od 4 godine od izvršenja krivičnog dela, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i to dana 16.01.2022. godine.

Imajući u vidu da je drugostepena presuda doneta dana 10.02.2022. godine, dakle nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni oslobođen od optužbe Kzz 844/2022 3 prvostepenom presudom, to je drugostepeni sud, u konkretnom slučaju, po pravilnoj primeni zakona bio ovlašćen da u žalbenom postupku ispita pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti, iz razloga jer je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka nastala okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje - zastarelost.

Shodno iznetom, drugostepeni sud je bio dužan da utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo i da na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP preinači prvostepenu presudu i odbije optužbu prema okrivljenom, a kako to nije učinio, već je odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika privatnog tužioca i potvrdio prvostepenu presudu kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe, to je na opisani način učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, u vezi člana103. tačka 6) i 104. tačka 6) KZ, a na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan predmetni zahtev, te je, kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu Kž1 16/22 od 10.02.2022. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, u vezi člana 103. tačka 6) i 104. tačka 6) KZ, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić