Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА - адвокату Милану Дробљаковићу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано се у поднетом захтеву Републичког јавног тужиоца указује да је доношењем побијане правноснажне пресуде Вишег суда у Ужицу Кж1 16/22 од 10.02.2022. године у корист окривљеног АА учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, у вези члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП, у вези члана 103. тачка 6) и 104. тачка 6) КЗ.

Наиме, другостепена пресуда је донета након наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења за кривично дело увреда из члана 170. став 2. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени првостепеном пресудом ослобођен од оптужбе, па је другостепени суд, правилном применом закона, био дужан да у жалбеном поступку преиначи првостепену пресуду и на основу члана 422. тачка 3) ЗКП, према окривљеном одбије оптужбу за наведено кривично дело.

Из списа предмета произилази да је првостепеном пресудом окривљени ослобођен од оптужбе да је дана 16.01.2018. године извршио кривично дело увреда из члана 170. став 2. у вези става 1. КЗ, а за које кривично дело је прописана новчана казна од осамдесет до двестачетрдесет дневних износа или новчана казна од стопедесетхиљада динара до четристопедесет хиљада динара.

Одредбом члана 103. тачка 6) Кривичног законика ( „Сл.гласник РС“, бр. 35/19) прописано је да ако у том законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети када протекне две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана казна, а одредбом члана 104. тачка 6) КЗ је прописано да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Имајући у виду да је кривично дело увреда из члана 170. став 2. у вези става 1. КЗ, због којег је окривљени првостепеном пресудом ослобођен од оптужбе, извршено дана 16.01.2018. године, то се основано у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца наводи да је, сходно члану 103. тачка 6) и члану 104. тачка 6) Кривичног законика, протеком времена од 4 године од извршења кривичног дела, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења и то дана 16.01.2022. године.

Имајући у виду да је другостепена пресуда донета дана 10.02.2022. године, дакле након наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења за кривично дело увреда из члана 170. став 2. у вези става 1. КЗ, због којег је окривљени ослобођен од оптужбе Кзз 844/2022 3 првостепеном пресудом, то је другостепени суд, у конкретном случају, по правилној примени закона био овлашћен да у жалбеном поступку испита питање застарелости кривичног гоњења по службеној дужности, из разлога јер је пре правноснажног окончања кривичног поступка настала околност која трајно искључује кривично гоњење - застарелост.

Сходно изнетом, другостепени суд је био дужан да утврди да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за наведено кривично дело и да на основу члана 422. тачка 3) ЗКП преиначи првостепену пресуду и одбије оптужбу према окривљеном, а како то није учинио, већ је одбио као неосновану жалбу пуномоћника приватног тужиоца и потврдио првостепену пресуду којом је окривљени ослобођен од оптужбе, то је на описани начин учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, у вези члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП, у вези члана103. тачка 6) и 104. тачка 6) КЗ, а на шта се основано указује поднетим захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Следствено наведеном, Врховни касациони суд је усвојио као основан предметни захтев, те је, како је захтев поднет на штету окривљеног, на основу члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП и члана 493. ЗКП утврдио да је побијаном правноснажном пресудом Вишег суда у Ужицу Кж1 16/22 од 10.02.2022. године учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, у вези члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП, у вези члана 103. тачка 6) и 104. тачка 6) КЗ, при томе не дирајући у правноснажност наведене пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Дубравка Дамјановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић