Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjem protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona, jer je odredbom člana 98. stav 1. KZ propisano da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili se po zakonu smatrala neosuđivanim, a koji uslov je ispunjen. Branilac ističe i da je ispunjen uslov iz člana 98. stav 2. tačka 5) ZKP, kojom je propisano da rehabilitacija nastaje ukoliko lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od kada je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično delo, a kazna zatvora je u celosti izvršena dana 07.10.2005. godine, a okrivljeni u periodu od deset godina nakon toga nije izvršio novo krivično delo. Po stavu branioca, pogrešan je zaključak u pobijanom rešenju da nisu ispunjeni uslovi za zakonsku rehabilitaciju iz razloga što je okrivljeni osuđen presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 1875/12 od 11.12.2013. godine, odnosno u roku kraćem od deset godina od dana izvršene kazne, jer je datum navedene presude uzet kao datum izvršenja dela, iako je delo izvršeno dana 21.01.2002. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Slobodan Kalanj oglašen krivim i to presudom Okružnog suda u Beogradu K.br.9/03 od 07.10.2005. godine, koja je postala pravnosnažna dana 08.09.2006.godine, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 245. stav 1. KZ SRJ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K.br. 351/10 od 15.03.2012. godine, koja je postala pravnosnažna dana 11.12.2013. godine, zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 168. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi člana 22. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca, kao i presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Spk.br.123/18 od 31.05.2018. godine, zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1 KZ i izrečena mu novčana kazna u iznosu od 180.000,00 dinara.

Odredbom člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim, a odredbe stava 2. i 3. tog člana precizno određuju uslove koji se odnose samo na osudu koja je predmet odlučivanja i rokove koji moraju proteći od izvršenja, zastarelosti ili amnestije te osude, do mogućnosti nastupanja zakonske rehabilitacije.

Pored ispunjenja uslova iz člana 98. stav 1. KZ propisanih odredbama materijalnog zakona, odredbama Zakonika o krivičnom postupku kojima je uređen postupak za rehabilitaciju, i to odredbom člana 570. ZKP propisani su i procesni uslovi u postupanju nadležnog organa i određeno je da će pre odlučivanja o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije, nadležni organ iz člana 569. ovog Zakonika obaviti potrebna proveravanja, a naročito ispitati: 1) da li je izvršena sporedna kazna ili još traju mere bezbednosti; 2) da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju. Stoga, nadležni organ koji donosi rešenje mora da utvrdi ne samo da li lice u pitanju u određenom periodu nije bilo osuđeno već i da u tom periodu nije učinilo krivično delo po kome bi postupak bio u toku. Dakle, donošenje rešenja o rehabilitaciji se odlaže ako je krivični postupak u toku, sve do okončanja novog postupka.

U konkretnoj situaciji, okrivljeni je preko branioca podneo zahtev za zakonsku rehabilitaciju, o kome je odlučilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, našavši da shodno članu 98. stav 2. tačka 5) KZ, nisu ispunjeni uslovi za zakonsku rehabilitaciju, jer se radi o licu koje ima više pravnosnažnih osuda, dok je Viši sud u Sremskoj Mitrovici, postupajući u okviru svoje nadležnosti, na osnovu odredbe člana 571. stav 2. ZKP, odbio kao neosnovanu žalbu na to rešenje.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da prvostepeni organ i sud nisu pravilno odlučili o zahtevu za rehabilitaciju, jer se postupak za zakonsku rehabilitaciju odnosi na lica koja pre predmetne osude nisu ranije osuđivana (član 98.stav 1. KZ), dok u situaciji kada se radi o licu koje je više puta osuđivano, rehabilitacija se može dati samo u sudskom postupku (član 99. i 100.KZ).

Postupak za sudsku rehabilitaciju je predviđen odredbama članova 573-577 ZKP, u kom postupku sud sprovodi prethodna ispitivanja, te određuje ročišta za odlučivanje o molbi, i donosi odluke nakon razmatranja postojanja uslova za sudsku rehabilitaciju, predviđenih odredbama članova 99. i 100. KZ.

Na osnovu svega, s obzirom da se radi o licu koje je više puta osuđivano, a što je navedeno i u samom zahtevu za zaštitu zakonitosti, to se u postupku za zakonsku rehabilitaciju nije moglo odlučivati u vezi sa ranijom osuđivanošću, zbog čega je zahtev ocenjen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković