.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 865/2021
12.10.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Milana Kundačine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 593/20 od 17.11.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 191/2021 od 12.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 12.10.2021. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 593/20 od 17.11.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 191/2021 od 12.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu K 593/20 od 17.11.2020. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, na osnovu člana 264. ZKP, te je određeno da će sud o njihovoj visini odlučiti naknadno posebnim rešenjem. Oštećeni BB i VV, su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva shodno članu 258. ZKP.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 191/2021 od 12.05.2021. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog prvostepena presuda je preinačena samo u delu odluke o kazni, tako što je apelacioni sud okrivljenog AA, pošto je prethodno za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu i u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Kundačina, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ali pred potpuno izmenjenim većem ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu, ali drugom veću, na ponovno odlučivanje po žalbi okrivljenog. Branilac je predložio da u smislu člana 488. stav 2. ZKP, bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda i da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, odloži izvršenje pravnosnažne presude.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.
Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su iskazi svedoka oštećenog maloletnog VV i svedoka maloletne GG, dati pred Osnovnim javnim tužiocem u Nišu, dana 24.07.2017. godine, nezakoniti dokazi kojima se presuda po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, nije mogla zasnivati iz razloga što je ispitivanju ovih svedoka, kao zakonski zastupnik prisustvovala njihova majka BB, koja je u istom postupku istovremeno imala i svojstvo svedoka oštećene, a krivični postupak je pokrenut na njenu inicijativu. Uz to maloletni svedok GG, živi sa njom u porodičnom domaćinstvu, što, prema stavu odbrane, ukazuje na odnos zavisnosti i podređenosti majci, koja se stara o njenom izdržavanju. Navedeno postupanje suda je, prema navodima zahteva, u suprotnosti sa odredbom člana 98. stav 1. ZKP, kojom je propisano da se svedok ispituje ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Pored navedenog branilac u zahtevu navodi i to da je i iskaz svedoka maloletne GG, dat na glavnom pretresu, održanom 17.11.2020. godine nezakonit dokaz. U vezi sa tim, branilac u zahtevu ističe da polazeći od odredbe člana 94. stav 2. ZKP, kojom je propisano da se maloletno lice, koje, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost nije sposobno da shvati značaj prava da je oslobođeno od dužnosti svedočenja, ne može ispitati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva, a da u konkretnom slučaju takvog zahteva okrivljenog nije bilo, niti je sud cenio uzrast i druge okolnosti koje mogu da utiču na sposobnost svedoka maloletne GG da shvati značaj prava da je oslobođena od dužnosti svedočenja, zbog čega se, prema stavu odbrane, na navedenom dokazu pravnosnažna presuda nije mogla zasnivati.
Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.
Naime, iz spisa predmeta proizlazi da su maloletni VV i maloletna GG, ispitani u svojstvu svedoka u prisustvu zakonskog zastupnika – majke BB u toku krivičnog postupka i to u prethodnom postupku dana 24.07.2017. godine i na glavnom pretresu održanom dana 17.11.2020. godine.
Saslušanje oštećenog koji je maloletnik u krivičnom postupku mora se obaviti u prisustvu roditelja čije je pravo i dužnost da zastupa dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne sposobnosti deteta shodno članu 72. Porodičnog zakona, te je u smislu člana 56. ZKP, kao zakonski zastupnik oštećenog maloletnika ovlašćen da daje sve izjave i da preduzima sve radnje na koje je po tom zakoniku ovlašćen oštećeni.
Imajući u vidu jedinstvo procesnih uloga maloletnog oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika i da je sledstveno tome prisustvo zakonskog zastupnika saslušanju maloletnog oštećenog obavezno, odnosno da se isto ni u kom slučaju ne može obaviti u njegovom odsustvu, to, po nalaženju ovog suda, sud prilikom saslušanja svedoka maloletnih VV i GG, u prisustvu zakonskog zastupnika nije povredio odredbu člana 98. stav 1. ZKP, a okolnost što je BB, kao majka i zakonski zastupnik maloletnih VV i GG, u istom postupku imala i svojstvo svedoka oštećene, ne dovodi u pitanje zakonitost zapisnika o iskazima navedenih svedoka.
Pored navedenog, iz zapisnika o glavnom pretresu od 17.11.2020. godine, proizlazi da je svedok maloletna GG, pošto je u prisustvu zakonskog zastupnika, majke BB, upoznata sa svojim pravom iz člana 94. ZKP, da je oslobođena od dužnosti svedočenja, jer joj je okrivljeni otac, izjavila da želi da svedoči.
Odredbom člana 94. stav 2. ZKP, propisano je da se maloletno lice, koje, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, nije sposobno da shvati značaj prava da je oslobođen od dužnosti svedočenja, ne može ispitati kao svedok, osim ako sam okrivljeni zahteva.
Kako je sud, u konkretnom slučaju ocenio da je maloletna GG, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, sposobna da shvati značaj prava da je oslobođena dužnosti svedočenja, to je ista, nasuprot navodima zahteva, mogla biti ispitana kao svedok i bez zahteva okrivljenog.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da su iskazi svedoka VV i GG, nezakoniti dokazi koji nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku u smislu člana 84. ZKP, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjen kao neosnovan.
Ostalim navodima zahteva kojima se ukazuje na nezakonitost iskaza maloletnih VV i GG, saslušanih u svojstvu svedoka branilac ističe da su prilikom njihovog saslušanja povređene odredbe člana 150, člana 151. stav 2, člana 152. i člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnoprvnoj zaštiti maloletnih lica. Međutim, navedene povrede zakona nisu razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da delo okrivljenog opisano u izreci prvostepene presude nije krivično delo, jer radnje koje je okrivljeni preduzeo nisu dovele do ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja članova njegove porodice, odnosno da nije nastupila posledica krivičnih dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i člana 194. stav 1. KZ, za koja je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.
Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.
Po oceni ovoga suda iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i to kako objektivna, koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u primeni nasilja, upotrebi kvalifikovane pretnje i u drskom i bezobzirnom ponašanju na način bliže opisan u izreci presude, koje radnje su prouzrokovale ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja supruge okrivljenog, oštećene BB, kao i ugrožavanje spokojstva i duševnog stanja maloletnog sina okrivljenog – oštećenog VV, što predstavlja posledicu predmetnih krivičnih dela, kao kontinuirano stanje u kome su se nalazili članovi porodice okrivljenog u dužem vremenskom periodu (što proizlazi iz spisa predmeta Osnovnog suda u Nišu Kn 5/17 na osnovu kojih je utvrđeno da su okrivljenom izrečene hitne mere zaštite od nasilja u porodici, pa je privremeno udaljen iz stana i zabranjena mu je komunikacija i prilazak supruzi BB, i maloletnoj deci VV i GG, kao i iz izveštaja Centra za socijalni rad u Nišu od 07.07.2017. godine na osnovu kojeg je utvrđeno da je između okrivljenog i oštećene BB i ranije bilo sukoba, zbog čega je intervenisala policija), tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog koji obuhvata svest o zabranjenosti dela.
Kako su, dakle, u činjeničnom opisu radnje izvršenja u izreci prvostepene presude jasno označene posledice oba krivična dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Vesna Veselinović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
