Саслушање оштећеног који је малолетник у кривичном поступку мора се обавити у присуству родитеља чије је право и дужност да заступа дете у свим правним пословима и у свим поступцима изван граница пословне способности детета сходно члану 72. Породичног закона, те је у смислу члана 56. ЗКП, као законски заступник оштећеног малолетника овлашћен да даје све изјаве и да предузима све радње на које је по том законику овлашћен оштећени.

Имајући у виду јединство процесних улога малолетног оштећеног и његовог законског заступника и да је следствено томе присуство законског заступника саслушању малолетног оштећеног обавезно, односно да се исто ни у ком случају не може обавити у његовом одсуству, то, по налажењу овог суда, суд приликом саслушања сведока малолетних ВВ и ГГ, у присуству законског заступника није повредио одредбу члана 98. став 1. ЗКП, а околност што је ББ, као мајка и законски заступник малолетних ВВ и ГГ, у истом поступку имала и својство сведока оштећене, не доводи у питање законитост записника о исказима наведених сведока.

Поред наведеног, из записника о главном претресу од 17.11.2020. године, произлази да је сведок малолетна ГГ, пошто је у присуству законског заступника, мајке ББ, упозната са својим правом из члана 94. ЗКП, да је ослобођена од дужности сведочења, јер јој је окривљени отац, изјавила да жели да сведочи.

Одредбом члана 94. став 2. ЗКП, прописано је да се малолетно лице, које, с обзиром на узраст и душевну развијеност, није способно да схвати значај права да је ослобођен од дужности сведочења, не може испитати као сведок, осим ако сам окривљени захтева.

Како је суд, у конкретном случају оценио да је малолетна ГГ, с обзиром на узраст и душевну развијеност, способна да схвати значај права да је ослобођена дужности сведочења, то је иста, насупрот наводима захтева, могла бити испитана као сведок и без захтева окривљеног.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је оценио као неосноване наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног да су искази сведока ВВ и ГГ, незаконити докази који нису могли бити коришћени у кривичном поступку у смислу члана 84. ЗКП, због чега је захтев браниоца окривљеног у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, оцењен као неоснован.

Осталим наводима захтева којима се указује на незаконитост исказа малолетних ВВ и ГГ, саслушаних у својству сведока бранилац истиче да су приликом њиховог саслушања повређене одредбе члана 150, члана 151. став 2, члана 152. и члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичнопрвној заштити малолетних лица. Међутим, наведене повреде закона нису разлози због којих окривљени, односно његов бранилац могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу у смислу члана 485. став 4. ЗКП, због чега је захтев браниоца окривљеног АА у овом делу оцењен као недозвољен.

У захтеву за заштиту законитости бранилац указује и на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводима да дело окривљеног описано у изреци првостепене пресуде није кривично дело, јер радње које је окривљени предузео нису довеле до угрожавање спокојства, телесног интегритета и душевног стања чланова његове породице, односно да није наступила последица кривичних дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ и члана 194. став 1. КЗ, за која је окривљени оглашен кривим правноснажном пресудом.

Изнете наводе захтева браниоца окривљеног Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

По оцени овога суда из чињеница и околности означених у чињеничном опису дела датом у изреци првостепене пресуде произлазе сва законска обележја кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ и кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ и то како објективна, која се односе на радњу извршења која се састоји у примени насиља, употреби квалификоване претње и у дрском и безобзирном понашању на начин ближе описан у изреци пресуде, које радње су проузроковале угрожавање спокојства, телесног интегритета и душевног стања супруге окривљеног, оштећене ББ, као и угрожавање спокојства и душевног стања малолетног сина окривљеног – оштећеног ВВ, што представља последицу предметних кривичних дела, као континуирано стање у коме су се налазили чланови породице окривљеног у дужем временском периоду (што произлази из списа предмета Основног суда у Нишу Кн 5/17 на основу којих је утврђено да су окривљеном изречене хитне мере заштите од насиља у породици, па је привремено удаљен из стана и забрањена му је комуникација и прилазак супрузи ББ, и малолетној деци ВВ и ГГ, као и из извештаја Центра за социјални рад у Нишу од 07.07.2017. године на основу којег је утврђено да је између окривљеног и оштећене ББ и раније било сукоба, због чега је интервенисала полиција), тако и субјективна обележја која се тичу урачунљивости и умишљаја окривљеног који обухвата свест о забрањености дела.

Како су, дакле, у чињеничном опису радње извршења у изреци првостепене пресуде јасно означене последице оба кривична дела за које је окривљени оглашен кривим правноснажном пресудом, то су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА да је правноснажном пресудом на штету окривљеног повређен закон из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић