Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 233/24 od 10.04.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Velimira Gačića, a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 63/23 od 06.02.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Velimira Gačića, advokat Miodrag Glogovac, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP i povrede prava predviđenog Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja sadrži i pravo na obrazloženu sudsku odluku, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je neuropsihijatrijsko veštačenje na kome se zasnivaju pobijane presude nezakonit dokaz, jer je na glavnom pretresu odbrana predložila neposredno ispitivanje veštaka, što je sud odbio, pa je povređeno načelo neposrednosti izvođenja dokaza na glavnom pretresu, a saglasnost za izvođenje dokaza čitanjem pisanog nalaza i mišljenja je bila uslovljena predlogom za neposredno ispitivanje, pa kako to nije učinjeno, na ovako izvedenom dokazu se ne može zasnivati presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je nalaz i mišljenje veštaka dr med Ivanke Kostić, neuropsihijatra, Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici dostavilo osumnjičenom Velimiru Gačiću i njegovom braniocu advokatu Miodragu Glogovcu dana 13.04.2023. godine, sa poukom da mogu izneti svoje primedbe na osnovu člana 123. stav 4. ZKP u roku od 8 dana od dana prijema dopisa, kao i da na navedeni nalaz i mišljenje okrivljeni i njegov branilac nisu imali primedbi.

Na glavnom pretresu održanom pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K 63/23 od 05.02.2023. godine na saglasan predlog stranaka sud je doneo rešenje da se sprovede dokazivanje čitanjem pismenih dokaza, između ostalog i nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra dr med Ivanke Kostić od 03.04.2023. godine.

Imajući u vidu da je nalaz i mišljenje veštaka – neuropsihijatra dostavljen okrivljenom i njegovom braniocu, sa poukom da u roku od 8 dana mogu staviti primedbe, da okrivljeni i njegov branilac nisu stavili primedbe na taj nalaz, kao i da su na glavnom pretresu bili saglasni da se sprovede dokazivanjem čitanjem nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra dr med Ivanke Kostić, po nalaženju Vrhovnog suda, navedeni dokaz izveden je u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i na njemu se može zasnivati presuda, a suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Velimira Gačića ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Velimira Gačića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pobijane presude zasnivaju na izjavi zakonskog zastupnika FK „Cer Petkovica“, iz kojeg proizilazi da okrivljeni nije angažovan kao igrač ovog kluba, a da je branilac na glavnom pretresu, a i uz žalbu, priložio dokument koji je pribavljen od strane Fudbalskog saveza u Šapcu iz kojeg proizlazi da je okrivljeni u kritično vreme bio igrač u tom klubu, pa je branilac predložio sudu da se pribavi zvanični izveštaj od Fudbalskog saveza Šabac, a nakon čega bi odbrana bila u mogućnosti da pozove i zakonskog zastupnika FK „Cer Petkovica“ da se izjasni na navedeni dokaz pa je odbijanjem izvođenja ovog dokaza povređeno pravo na odbranu. Po nalaženju Vrhovnog suda na navedeni način zahtevom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama (član 440. ZKP), što ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Velimira Gačića zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, ali kako navedena povreda takođe ne predstavlja razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podneti zahtev i u tom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog Velimira Gačića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama povređeno pravo okrivljenog predviđeno Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, međutim, kako u smislu odredbe člana 484. ZKP, branilac okrivljenog uz podneti zahtev nije dostavio odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom u konkretnom slučaju povređeno ljudsko pravo ili osnovna sloboda, Vrhovni sud je ocenio da u navedenom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković