Branilac okrivljenog AA, advokat Sanja Vojnov Petrov je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Višeg suda u Pančevu Kž1 242/23 od 31.01.2024. godine, a iz sadržine zahteva proizilazi da se zahtevom pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povrede odredbi člana 16. stav 5. ZKP i 25. Krivičnog zakonika, člana 32. Ustava RS i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje su navedene kao razlog podnošenja zahteva, dok nadalje proizilazi da branilac ukazuje i na povrede članova 16. stav 4. i 440. ZKP, te 14. i 22. Krivičnog zakonika, kao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, učinjenu donošenjem drugostepene presude, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da istu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen odnosno nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA, navodima zahteva suštinski osporava činjenične zaključke suda, kao neutemeljene u izvedenim dokazima, što, po oceni Vrhovnog suda, predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP, uz isticanje da je odbrana okrivljenog u pogledu odlučnih činjenica potpuno suprotna višestruko spornom dokazu – iskazu svedoka VV, na čijem iskazu je zasnovana pravnosnažna presuda, u kojoj situaciji je sud u obavezi da primeni načelo „in dubio pro reo“, propisano odredbom člana 16. stav 5. ZKP. U vezi sa tim, branilac ukazuje na propust suda da pravilno primeni odredbu člana 16. stav 4. ZKP i presudu zasnuje na činjenicama u čiju je izvesnost uveren, osporavajući nadalje postojanje krivice odnosno umišljaja kod okrivljenog, ukazivanjem na povrede odredbi članova 14., 22. i 25. Krivičnog zakonika.

Ostalim navodima podnetog zahteva branilac osporava razloge drugostepene presude, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako je pravo okrivljenog da preko svog branioca, podnese zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona, koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom, ograničeno u pogledu razloga za podnošenje zahteva, samo na povrede koje su taksativno nabrojane u stavu 4. člana 485. ZKP, to

Vrhovni sud nalazi da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 16. stav 4. i 5. i 440. ZKP, kao i 14., 22. i 25. Krivičnog zakonika, u smislu navedene zakonske odredbe, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazuje na povredu odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, pa kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavila odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po oceni Vrhovnog suda, podneti zahtev u ovom delu, nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković