Бранилац окривљеног АА, адвокат Сања Војнов Петров је поднела захтев за заштиту законитости само против пресуде Вишег суда у Панчеву Кж1 242/23 од 31.01.2024. године, а из садржине захтева произилази да се захтевом побијају обе правноснажне пресуде, због повреде одредби члана 16. став 5. ЗКП и 25. Кривичног законика, члана 32. Устава РС и члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, које су наведене као разлог подношења захтева, док надаље произилази да бранилац указује и на повреде чланова 16. став 4. и 440. ЗКП, те 14. и 22. Кривичног законика, као и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, учињену доношењем другостепене пресуде, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначи другостепену пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе или да исту укине и предмет врати другостепеном суду на поновни поступак.

Врховни суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је донео одлуку као у изреци, налазећи да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, недозвољен односно нема прописан садржај.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1.) до 3.) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим - другостепеним судом.

Бранилац окривљеног АА, наводима захтева суштински оспорава чињеничне закључке суда, као неутемељене у изведеним доказима, што, по оцени Врховног суда, представља повреду одредбе члана 440. ЗКП, уз истицање да је одбрана окривљеног у погледу одлучних чињеница потпуно супротна вишеструко спорном доказу – исказу сведока ВВ, на чијем исказу је заснована правноснажна пресуда, у којој ситуацији је суд у обавези да примени начело „in dubio pro reo“, прописано одредбом члана 16. став 5. ЗКП. У вези са тим, бранилац указује на пропуст суда да правилно примени одредбу члана 16. став 4. ЗКП и пресуду заснује на чињеницама у чију је извесност уверен, оспоравајући надаље постојање кривице односно умишљаја код окривљеног, указивањем на повреде одредби чланова 14., 22. и 25. Кривичног законика.

Осталим наводима поднетог захтева бранилац оспорава разлоге другостепене пресуде, што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Међутим, како је право окривљеног да преко свог браниоца, поднесе захтев за заштиту законитости због повреда закона, које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и другостепеним судом, ограничено у погледу разлога за подношење захтева, само на повреде које су таксативно набројане у ставу 4. члана 485. ЗКП, то

Врховни суд налази да битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреде одредби чланова 16. став 4. и 5. и 440. ЗКП, као и 14., 22. и 25. Кривичног законика, у смислу наведене законске одредбе, не представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости, због чега је захтев браниоца окривљеног АА, Врховни суд, у овом делу, оценио недозвољеним.

Такође, бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости, указује на повреду одредбе члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Међутим, када се захтев за заштиту законитости подноси због повреде или ускраћивања људских права и слобода (члан 485. став 1.тачка 3) ЗКП), према одредби члана 484. ЗКП, уз захтев се мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људских права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку, која су зајемчена Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, па како бранилац окривљеног уз захтев за заштиту законитости није доставила одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то по оцени Врховног суда, поднети захтев у овом делу, нема прописан садржај.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у односу на део захтева који је оцењен недозвољеним, те на основу члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП у вези члана 484. ЗКП у односу на део захтева који нема прописан садржај, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                                                       Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                   Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић