Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-229/25 od 14.05.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i javnog tužioca OJT u Jagodini, a presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 103/24 od 10.01.2025. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Jagodini K.br.103/24 od 11.02.2025. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA - advokata Igor Petrović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da su presude zasnovane na nezakonitim dokazima i to na odbrani okrivljene BB sa zapisnika pred PU u Jagodini i pred VJT u Jagodini, koja je pročitana u smislu člana 406. ZKP, kao i na presudi Višeg suda u Jagodini Spk 10/24 od 23.07.2024. godine. Branilac napominje da je priznanje okrivljenog sastavni deo sporazuma o priznanju krivičnog dela između njega i javnog tužioca, a saglasno odredbama člana 313. i 319. ZKP nema ni formu, ni karakter iskaza u smislu odredaba ZKP. Pored navedenog, zahtevom se ističe i da saslušanju BB, kako u PU Jagodina, tako i pred VJT u Jagodini nije bio prisutan branilac okrivljenog, koji je označen kao saizvršilac u krivičnom delu iz kog razloga odbrana ni na koji način nije bila u mogućnosti da postavlja pitanja okrivljenoj.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 405. stav 1. ZKP propisano je da će se u zapisnike o uviđaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i drugih prostorija ili lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kao i isprave koje služe kao dokaz, izvršiti uvid, ili će, ako veće oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko izneti njihovu sadržinu ili ih pročitati.

Članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća pribaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, prvostepeni sud je u pravnosnažnoj presudi pravilno koristio odbranu okrivljene BB datu pred PU u Jagodini na zapisniku Ku broj 50005/23 od 03.10.2023. godine i pred VJT u Jagodini na zapisniku Kti.br.40/23 od 05.10.2023. godine, dok se krivični postupak još uvek vodio protiv okrivljene BB i okrivljenog AA, a pre nego što je okrivljena BB sklopila sporazum o priznanju krivičnog dela Sk.br.9/24 od 24.04.2024. godine, a koju odbranu je pročitao saglasno članu 406. ZKP. Predmet ocene prvostepenog suda bila je i sama presuda kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Spk 10/24 od 23.07.2024. godine, ali samo u pogledu toga da je doneta od strane nadležnog organa, da je okrivljena zaključila sporazum o priznanju krivičnog dela, da je oglašena krivom da je izvršila krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, zbog kog dela je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru i vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana. Budući da se pobijane presude ne zasnivaju na zapisniku sa ročišta o sporazumu o priznanju krivičnog dela okrivljene BB, kao i da je u presudu kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Spk 10/24 od 23.07.2024. godine, sud izvršio uvid samo u pogledu formalnih uslova vezanih za navedenu presudu, to se po nalaženju ovoga suda, pobijane presude zasnivaju na dokazima koji su izvedeni u skladu sa zakonom, a suprotni navodi istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani.

Pored navedenog neosnovani su i navodi zahteva kojima se ističe da saslušanju BB, kako u PU Jagodina dana 03.10.2023. godine, tako i pred VJT u Jagodini dana 05.10.2023. godine, nije bio prisutan branilac okrivljenog, koji je označen kao saizvršilac u krivičnom delu pa odbrana ni na koji način nije bila u mogućnosti da postavlja pitanja, iz razloga što je okrivljena navedenu odbranu dala u prisustvu branioca, a iz spisa predmeta proizilazi da u to vreme okrivljeni AA nije bio dostupan nadležnim državnim organima, da je za njim raspisana poternica dana 03.10.2023. godine, da je lišen slobode dana 05.10.2023. godine, na graničnom prelazu Horgoš, pa je saslušan pred javnim tužiocem VJT u Jagodini dana 07.10.2023. godine u prisustvu izabranog branioca, advokata Igora Petrovića, po punomoćju koje je tada dostavio, kada mu je uručena naredba o sprovođenju istrage Kti. 40/23 od 05.10.2023. godine i shodno članu 296. ZKP pokrenuta istraga protiv njega, dakle okrivljeni je lišen slobode i saslušan u prisustvu izabranog branioca nakon što je saslušana okrivljena BB, iz kog razloga obaveštenje o saslušanju okrivljene nije moglo ni biti dostavljeno obzirom da je okrivljeni AA bio u bekstvu a samim tim i nedostupan državnim organima i nije imao branioca kome bi bilo dostavljeno obaveštenje o saslušanju okrivljene BB.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju navedene povrede ne ukazuje na koji način je krivični zakon povređen, već navodi da okrivljeni nikada nije bio u pritežanju odnosno detenciji navedene opojne droge iz razloga što se ista nalazila u kući BB, čiji vlasnik je majka okrivljene a okrivljeni nikada nije imao ključ te nije mogao ni na koji način da vrši faktičku vlast na stvari.

Izneti navodi branioca okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Igora Petrovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković