Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 107/15 od 21.08.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog M.M., a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog M.M., advokat B.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog oslobditi od optužbe za krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta i zahtev branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP, propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povrede tog Zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) članu 439. tačka 1) i 3) i članu 441. stav 3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom. Branilac okrivljenog čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog M.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da, iako je u toku postupka nesporno utvrđeno da okrivljeni ima mesečne prihode od 15.000,00 dinara, da je 25 godina valjan i čestit preduzetnik u Republici Srbiji, koji je tokom 2007. godine ostao bez sredstava za život, ali da je i u takvim uslovima davao izdržavanje svojoj deci koliko god je mogao, nižestepeni sudovi nisu primenili odredbu člana 195. stav 2. KZ, iako su za to postojali svi uslovi za njenu primenu. U zahtevu se ukazuje i to da kada je u pitanju vinost okrivljenog ne postoje relevantni dokazi koji bi ukazivali na krivicu okrivljenog posebno imajući u vidu činjenicu da okrivljeni nema novac i da je svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu poklonio deci.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog svoj stav da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, time što su nižestepeni sudovi propustili da primene odredbu člana 195. stav 2. KZ, iako su za to postojali zakonski uslovi, temelji na činjeničnom zaključku da su postojali opravdani razlozi zbog kojih okrivljeni nije davao izdržavanje, što je u suprotnosti sa činjeničnim zaključkom prvostepenog suda i izvedenim dokazima, da je okrivljeni kao radno sposobno lice bio dužan da uloži dodatan napor da obezbedi sredstva za izdržavanje svoje dece, čije su potrebe kontinuirane i svakodnevno se moraju zadovoljavati, koji zaključak je u domenu utvrđenog činjeničnog stanja, a koje ne može biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                           Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                         Bata Cvetković,s.r.