Kzz 902/2022 2.4.1.22.1.2.1; nepostojanje elemenata krivičnog dela; 2.4.1.22.1.1.10; prekoračenje optužbe

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 902/2022
20.09.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lepojevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 20K. br. 694/17 od 30.03.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-404/22 od 21.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 20.09.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lepojevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 20K. br. 694/17 od 30.03.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-404/22 od 21.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru 20K. br. 694/17 od 30.03.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 30. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdžavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvšrenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Okrivljeni je osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od pravnosnažnosti presude, a ukoliko ne plati označenu novčanu kaznu u navedenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-404/22 od 21.07.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA i punomoćnika oštećenog – advokata Željka Nikolova i presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 20K. br. 694/17 od 30.03.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Lepojević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je optužnicom okrivljenom stavljeno na teret da je u zabludu doveo predstavnike oštećenog osiguravajućeg društva BB i VV, ali da je sud u bitnom izmenio taj činjenični osnov optužbe i kao lice dovedeno u zabludu umesto navedenih fizičkih lica označio pravno lice – osiguravajuće društvo. Po stavu odbrane, sud je rešavao o onome što nije bilo predmet optužbe, na koji način je optužba prekoračena jer se ne radi o dozvoljenim intervencijama suda u vidu usaglašavanja sa činjeničnim stanjem ili ublažavanju optužbe.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na isto krivično delo – prevara u saizvršilaštvu u pokušaju iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 30. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u izmenjenoj optužnici Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru KT br. 151/15; KTO. br. 254/17 od 09.03.2020.

Dakle, činjenični opis u izreci prvostepene presude je isti u pogledu bitnih činjenica vezanih za krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim, kao i u optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru, a to je da je kritičnom prilikom GG, radnik oštećenog osiguravajućeg društva – procenitelj štete koji je istupao ispred oštećenog pravnog lica dana 14.11.2014. godine sačinio zapisnik o oštećenju vozila i fotografisao oštećenje na vozilu pa izostavljanjem imena ostalih predstavnika oštećenog pravnog lica (BB i VV) nije dodata nova radnja izvršenja, odnosno veća kriminalna volja okrivljenog, na koji način bi se pogoršao položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije. Iz navedenih razloga su u konkretnom slučaju neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je okrivljeni prvobitno optužen i da je vođen postupak za krivično delo koje ne postoji - prevara u osiguranju iz člana 208a KZ. Za iste radnje izvršenja okrivljeni je sada i osuđen, iako je ovo krivično delo sa takvom inkriminacijom brisano i sada u odredbi člana 223a KZ ima bitno drugačiju inkriminaciju i drugi zaštitni oblik. Međutim, ovom okrivljenom je u suštini suđeno i osuđen za krivično delo koje je dekriminalizovano. U ovom spornom slučaju, okrivljeni može da odgovara za krivično delo prevara iz člana 208. KZ, ali samo pod strogo formalnim uslovima, da činjenični opis ovog dela iz optužbe sadrži sve elemente tog krivičnog dela. Međutim, prvostepena presuda ne sadrži takav činjenični opis, a optužnica javnog tužioca nije davala mogućnost za donošenje osuđujuće presude, jer je imala činjeničnu osnovu dekriminalizovanog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj na prvostepenu presudu, a drugostepeni sud je našao da su ti navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani pet, stav pet, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 1. ZKP, na te razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić