Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Мирослав Лепојевић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу и на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости означава битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, коју образлаже наводима да је оптужницом окривљеном стављено на терет да је у заблуду довео представнике оштећеног осигуравајућег друштва ББ и ВВ, али да је суд у битном изменио тај чињенични основ оптужбе и као лице доведено у заблуду уместо наведених физичких лица означио правно лице – осигуравајуће друштво. По ставу одбране, суд је решавао о ономе што није било предмет оптужбе, на који начин је оптужба прекорачена јер се не ради о дозвољеним интервенцијама суда у виду усаглашавања са чињеничним стањем или ублажавању оптужбе.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости Врховни касациони суд оцењује као неосноване, а ово из следећих разлога:

Одредбом члана 420. став 1. ЗКП је прописано да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници. Дакле, из цитиране законске одредбе произилази да између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет и подударност у погледу субјективне и објективне истоветности дела.

Прекорачење оптужбе на штету окривљеног подразумева измену чињеничног описа дела, који је дат у оптужном акту додавањем нове радње извршења, односно веће криминалне воље окривљеног, на који начин се погоршава његов положај у погледу правне оцене дела или кривичне санкције.

У конкретном случају, правноснажна пресуда се односи на исто лице - окривљеног АА и на исто кривично дело – превара у саизвршилаштву у покушају из члана 208. став 4. у вези става 1. у вези члана 33. и 30. КЗ.

По налажењу Врховног касационог суда, побијаним правноснажним пресудама није прекорачена оптужба, односно није повређен објективни, ни субјективни идентитет оптужбе и пресуде. Ово имајући у виду да су у односу на окривљеног битна обележја бића кривичног дела иста и у диспозитиву оптужног акта и у изреци пресуде, односно да постоји истоветност чињеничног описа радње извршења предметног кривичног дела из изреке пресуде са чињеничним описом радње дела датог у измењеној оптужници Основног јавног тужиоца у Новом Пазару КТ бр. 151/15; КТО. бр. 254/17 од 09.03.2020.

Дакле, чињенични опис у изреци првостепене пресуде је исти у погледу битних чињеница везаних за кривично дело за које је окривљени оглашен кривим, као и у оптужном акту Основног јавног тужиоца у Новом Пазару, а то је да је критичном приликом ГГ, радник оштећеног осигуравајућег друштва – проценитељ штете који је иступао испред оштећеног правног лица дана 14.11.2014. године сачинио записник о оштећењу возила и фотографисао оштећење на возилу па изостављањем имена осталих представника оштећеног правног лица (ББ и ВВ) није додата нова радња извршења, односно већа криминална воља окривљеног, на који начин би се погоршао положај окривљеног у погледу правне оцене дела или кривичне санкције. Из наведених разлога су у конкретном случају неосновани наводи захтева за заштиту законитости којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Поред наведеног, бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости, иако не нумерише, указује и на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводима да је окривљени првобитно оптужен и да је вођен поступак за кривично дело које не постоји - превара у осигурању из члана 208а КЗ. За исте радње извршења окривљени је сада и осуђен, иако је ово кривично дело са таквом инкриминацијом брисано и сада у одредби члана 223а КЗ има битно другачију инкриминацију и други заштитни облик. Међутим, овом окривљеном је у суштини суђено и осуђен за кривично дело које је декриминализовано. У овом спорном случају, окривљени може да одговара за кривично дело превара из члана 208. КЗ, али само под строго формалним условима, да чињенични опис овог дела из оптужбе садржи све елементе тог кривичног дела. Међутим, првостепена пресуда не садржи такав чињенични опис, а оптужница јавног тужиоца није давала могућност за доношење осуђујуће пресуде, јер је имала чињеничну основу декриминализованог кривичног дела.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости Врховни касациони суд оцењује као неосноване. На наведену повреду закона одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној на првостепену пресуду, а другостепени суд је нашао да су ти наводи неосновани и с тим у вези у образложењу пресуде на страни пет, став пет, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата и, у смислу члана 491. став 1. ЗКП, на те разлоге и упућује.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић