Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 343/15 od 14.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog B.R. i S.S. i žalba njihovog branioca i presuda Osnovnog suda u Loznici 4K 96/14 od 10.02.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog B.R., adv. P.Đ., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.R., adv. P.Đ., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog B.R., adv. P.Đ., ističe da je prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pravnosnažnih presuda učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, time što nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret, da je sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, pogrešno ceneći iskaze svedoka.

Nadalje, u obrazloženju zahteva se navodi da je donošenjem pravnosnažnih presuda pogrešno primenjen krivični zakon, kada je sud našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. KZ, a što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali u podnetom zahtevu nije konkretizovana povreda iste, odnosno osporava se činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza.

Takođe, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude se osporavaju zbog povrede zakona iz člana 441, i to u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, čime se ukazuje na povredu iz stava 4. navedenog člana ZKP, ali se ne navodi koje odredbe zakona o troškovima krivičnog postupka su povređene, već se osporava činjenično stanje od značaja za odluku o troškovima krivičnog postupka tj. da je sud okrivljenog trebalo osloboditi od krivične odgovornosti i u skladu sa tim dosuditi mu sve troškove krivičnog postupka.

Dakle, u podnetom zahtevu samo su formalno označene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i člana 441. stav 4. ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje da su izreke prvostepene i drugostepene presude nerazumljive (a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP), protivrečne same sebi i razlozima presude (što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP), kao i na povrede zakona iz člana 423, člana 424. i člana 441. stav 1. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog B.R., adv. P.Đ., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.