Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.522/2014 od 22.05.2014. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, preinačena je presuda Višeg suda u Šapcu K br.11/13 od 14.03.2013. godine, tako što je okrivljeni S.P. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dok je u ostalom delu prvostepena presuda ostala neizmenjena.

Stavom II iste presude, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S.P.

Branilac okrivljenog S.P. – advokat O.P., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.522/2014 od 22.05.2014. godine, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, te da je pobijana presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati – na rezultatima pretresa okrivljenog i njegovog vozila koji je izvršen suprotno odredbama ZKP koji se primenjivao u vreme preduzimanja ove radnje, te na potvrdi o oduzetim predmetima od 28.06.2012. godine.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da su kritičnom prilikom ovlašćena službena lica MUP RS izvršila pretres okrivljenog i njegovog vozila bez naredbe suda, zbog čega je ovaj dokaz morao biti izdvojen iz spisa, te da se pretres okrivljenog i njegovog vozila može u konkretnom slučaju smatrati samo službenom radnjom pregleda vozila i lica, na kojoj se sudska odluka ne može zasnovati.

Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva u ovom delu ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao da su izloženi navodi neosnovani.

Odredbom člana 225. stav 1. (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10), koji se primenjivao u vreme preduzimanja radnje pretresanja okrivljenog i njegovog vozila, te sačinjavanja potvrde o oduzetim predmetima, propisano je da, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti – organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da se prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Stavom 2. istog člana, propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. tog člana, organi unutrašnjih poslova, između ostalog, mogu da izvrše potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga ... kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje, te da će o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti – sastaviti zapisnik ili službenu belešku.

Sledstveno citiranoj zakonskoj odredbi, kada postoje osnovi sumnje da je određeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti izvršeno, policija je dužna da bez bilo čijeg posebnog naloga preduzme posebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da otkrije i obezbedi tragove krivičnog dela i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz, te se ovako pribavljeni dokazi, suprotno stavu branioca okrivljenog, mogu koristiti kao dokaz u daljem toku postupka.

Kako je, dakle, pretres okrivljenog S.P. i njegovog vozila izvršen u svemu u skladu sa odredbom člana 225. ZKP, koji se primenjivao u vreme preduzimanja ovih radnji, to je Apelacioni sud u Beogradu pravilno postupio kada je, prilikom donošenja odluke, ceneći izvedene dokaze, cenio i zapisnik o pretresanju okrivljenog S.P. i njegovog vozila, kao i potvrdu o oduzetim predmetima od okrivenog. Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je prilikom donošenja pravnosnažne presude učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i da je presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati.

Iz navedenih razloga, zahtev branioca okrivljenog odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Za predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                 Vesko Krstajić, s.r.