Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.522/2014 од 22.05.2014. године, усвајањем жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Шапцу, преиначена је пресуда Вишег суда у Шапцу К бр.11/13 од 14.03.2013. године, тако што је окривљени С.П. оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од три године, док је у осталом делу првостепена пресуда остала неизмењена.

Ставом II исте пресуде, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног С.П.

Бранилац окривљеног С.П. – адвокат О.П., поднела је захтев за заштиту законитости само против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 бр.522/2014 од 22.05.2014. године, због повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати Апелационом суду у Београду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног истиче да је побијаном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, те да је побијана пресуда заснована на доказу на коме се по одредбама ЗКП не може заснивати – на резултатима претреса окривљеног и његовог возила који је извршен супротно одредбама ЗКП који се примењивао у време предузимања ове радње, те на потврди о одузетим предметима од 28.06.2012. године.

С тим у вези, у захтеву се истиче да су критичном приликом овлашћена службена лица МУП РС извршила претрес окривљеног и његовог возила без наредбе суда, због чега је овај доказ морао бити издвојен из списа, те да се претрес окривљеног и његовог возила може у конкретном случају сматрати само службеном радњом прегледа возила и лица, на којој се судска одлука не може засновати.

Врховни касациони суд је наводе захтева у овом делу испитао сходно одредби члана 604. став 1. ЗКП, па је нашао да су изложени наводи неосновани.

Одредбом члана 225. став 1. (''Службени гласник РС'', бр. 58/04 ... 76/10), који се примењивао у време предузимања радње претресања окривљеног и његовог возила, те сачињавања потврде о одузетим предметима, прописано је да, ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности – органи унутрашњих послова дужни су да предузму потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да се прикупе сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка.

Ставом 2. истог члана, прописано је да у циљу испуњења дужности из става 1. тог члана, органи унутрашњих послова, између осталог, могу да изврше потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага ... као и да предузму друге потребне мере и радње, те да ће о чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети – саставити записник или службену белешку.

Следствено цитираној законској одредби, када постоје основи сумње да је одређено кривично дело које се гони по службеној дужности извршено, полиција је дужна да без било чијег посебног налога предузме посебне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, односно да открије и обезбеди трагове кривичног дела и предмете који могу послужити као доказ, те се овако прибављени докази, супротно ставу браниоца окривљеног, могу користити као доказ у даљем току поступка.

Како је, дакле, претрес окривљеног С.П. и његовог возила извршен у свему у складу са одредбом члана 225. ЗКП, који се примењивао у време предузимања ових радњи, то је Апелациони суд у Београду правилно поступио када је, приликом доношења одлуке, ценећи изведене доказе, ценио и записник о претресању окривљеног С.П. и његовог возила, као и потврду о одузетим предметима од окривеног. Стога су неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног да је приликом доношења правноснажне пресуде учињена повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП и да је пресуда заснована на доказу на коме се по одредбама ЗКП не може заснивати.

Из наведених разлога, захтев браниоца окривљеног одбијен је као неоснован.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                     За председника већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                 Веско Крстајић, с.р.