Kzz 922/2015

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 922/2015
27.10.2015. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog A.M., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.M., advokata J.Ć., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu K 79/14 od 08.06.2015. godine i održanoj 27.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.M., advokata J.Ć., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu K 79/14 od 08.06.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 814/2015 od 17.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu K 79/14 od 08.06.2015. godine okrivljeni A.M. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju mu se ima uračunati vreme zadržavanja počev od 28.12.2013. godine pa do 29.12.2013. godine. Prema okrivljenom A.M. izrečena je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim što se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Oštećeni B.J. i M.Đ. su radi ostvarivanja imovinskopravnih zahteva upućene na parnicu. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 125.180,00 dinara, kao i da oštećenima isplati troškove zastupanja od strane punomoćnika advokata i to oštećenoj M.Đ. iznos od 162.750,00 dinara, a oštećenoj B.J. iznos od 151.125,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Pančevu i branioca okrivljenog A.M., advokata J.Ć., a presuda Višeg suda u Pančevu K 79/14 od 08.06.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog A.M., advokat J.Ć., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 47. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i u vezi sa tim navodi da je pobijanom prvostepenom presudom, a što je prihvatio i drugostepeni sud, utvrđeno da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao suprotno odredbi člana 47. stav 4. ZOBS koja predviđa obavezu vozača koji ulazi vozilom na put sa prvenstvom prolaza da propusti sva vozila koja se kreću tim putem, ali po oceni branioca ta odredba nema nikakve veze sa predmetnom saobraćajnom nezgodom koja se dogodila na raskrsnici ulica Maksima Gorkog i Kraljevića Marka u Pančevu, jer na prilazu raskrsnici iz Ulice Kraljevića Marka stoji postavljen saobraćajni znak „Stop“, te je okrivljeni koji se kretao tom ulicom kritičnom prilikom trebalo da zaustavi svoje vozilo i propusti vozila koja se kreću Ulicom Maksima Gorkog. S tim u vezi branilac ističe da je veštak J.S. u svom nalazu i mišljenju utvrdio da je okrivljeni kao vozač motornog vozila „...“ imao nameru da izvrši prolazak raskrsnice, odnosno da prođe raskrsnicu i nastavi kretanje ne uključujući se u Ulicu Maksima Gorkog. Zbog navedenog branilac smatra da je u konkretnom slučaju predmetna saobraćajna situacija regulisana odredbom člana 48. ZOBS koja reguliše saobraćaj u raskrsnici, a ne odredbom člana 47. stav 4. ZOBS.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog u suštini polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem u pobijanim presudama, budući da je izrekom pobijane prvostepene presude između ostalog navedeno da se okrivljeni kritičnom prilikom nije pridržavao saobraćajnih propisa iz člana 47. stav 4. ZOBS, jer krećući se Ulicom Kraljevića Marka u pravcu Ulice Maksima Gorkog, prilikom nailaska na raskrsnicu sa Ulicom Maksima Gorkog koja je saobraćajnim znakom označena kao ulica sa pravom prvenstva prolaza, nije ustupio prvenstvo prolaza motociklu registarskih oznaka ..., dok branilac, vezano za navedeno postupanje okrivljenog, drugačije u odnosu na nižestepene sudove ceni izvedene dokaze tokom postupka i iz takve ocene dokaza utvrđuje činjenično stanje, različito od onog utvrđenog pobijanim presudama, odnosno daje sopstvenu verziju predmetne saobraćajne situacije i zaključuje da je ista regulisana članom 48. ZOBS.

Iz navedenog, po oceni ovog suda, proizilazi da branilac okrivljenog, iako formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, faktički osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitostii protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                           Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                       Janko Lazarević,s.r.