Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног А.М., због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног А.М., адвоката Ј.Ћ., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Панчеву К 79/14 од 08.06.2015. године и одржаној 27.10.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног А.М., адвоката Ј.Ћ., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Панчеву К 79/14 од 08.06.2015. године и Апелационог суда у Београду Кж1 814/2015 од 17.09.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Панчеву К 79/14 од 08.06.2015. године окривљени А.М. је оглашен кривим да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од три године у коју му се има урачунати време задржавања почев од 28.12.2013. године па до 29.12.2013. године. Према окривљеном А.М. изречена је мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим што се време проведено у затвору, односно у установи не урачунава у време трајања ове мере. Оштећени Б.Ј. и М.Ђ. су ради остваривања имовинскоправних захтева упућене на парницу. Окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка у укупном износу од 125.180,00 динара, као и да оштећенима исплати трошкове заступања од стране пуномоћника адвоката и то оштећеној М.Ђ. износ од 162.750,00 динара, а оштећеној Б.Ј. износ од 151.125,00 динара, а све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Панчеву и браниоца окривљеног А.М., адвоката Ј.Ћ., а пресуда Вишег суда у Панчеву К 79/14 од 08.06.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног А.М., адвокат Ј.Ћ., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 47. став 4. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП и у вези са тим наводи да је побијаном првостепеном пресудом, а што је прихватио и другостепени суд, утврђено да је окривљени критичном приликом поступао супротно одредби члана 47. став 4. ЗОБС која предвиђа обавезу возача који улази возилом на пут са првенством пролаза да пропусти сва возила која се крећу тим путем, али по оцени браниоца та одредба нема никакве везе са предметном саобраћајном незгодом која се догодила на раскрсници улица Максима Горког и Краљевића Марка у Панчеву, јер на прилазу раскрсници из Улице Краљевића Марка стоји постављен саобраћајни знак „Стоп“, те је окривљени који се кретао том улицом критичном приликом требало да заустави своје возило и пропусти возила која се крећу Улицом Максима Горког. С тим у вези бранилац истиче да је вештак Ј.С. у свом налазу и мишљењу утврдио да је окривљени као возач моторног возила „...“ имао намеру да изврши пролазак раскрснице, односно да прође раскрсницу и настави кретање не укључујући се у Улицу Максима Горког. Због наведеног бранилац сматра да је у конкретном случају предметна саобраћајна ситуација регулисана одредбом члана 48. ЗОБС која регулише саобраћај у раскрсници, а не одредбом члана 47. став 4. ЗОБС.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац окривљеног у суштини полемише са утврђеним чињеничним стањем у побијаним пресудама, будући да је изреком побијане првостепене пресуде између осталог наведено да се окривљени критичном приликом није придржавао саобраћајних прописа из члана 47. став 4. ЗОБС, јер крећући се Улицом Краљевића Марка у правцу Улице Максима Горког, приликом наиласка на раскрсницу са Улицом Максима Горког која је саобраћајним знаком означена као улица са правом првенства пролаза, није уступио првенство пролаза мотоциклу регистарских ознака ..., док бранилац, везано за наведено поступање окривљеног, другачије у односу на нижестепене судове цени изведене доказе током поступка и из такве оцене доказа утврђује чињенично стање, различито од оног утврђеног побијаним пресудама, односно даје сопствену верзију предметне саобраћајне ситуације и закључује да је иста регулисана чланом 48. ЗОБС.

Из наведеног, по оцени овог суда, произилази да бранилац окривљеног, иако формално истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, фактички оспорава оцену изведених доказа и истом утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитостии против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                           Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                       Јанко Лазаревић,с.р.