Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Zorana Đunisića, advokat Miodrag Glogovac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2.) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osuditi za blaže krivično delo, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije, u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer nije našao da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za razjašnjenje stvari, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Đunisića, advokata Miodraga Glogovca je neosnovan.

Branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, navodima da se na nalazu i mišljenju Centra za genetiku presuda ne može zasnivati, obzirom da je isti sačinjen suprotno odredbi člana 124. i člana 300. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 124. stav 1. tačka 1.) i 2.) ZKP propisano je da će organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka narediti da se veštačenje ponovi ako je nalaz nejasan, nepotpun, pogrešan, u protivrečnosti sa sobom ili sa okolnostima o kojima je veštačeno, ili se pojavi sumnja u njegovu istinitost i ako je mišljenje nejasno ili protivrečno.

Kako se u konkretnom slučaju pojavila sumnja u istinitost i pravilnost osnovnog veštačenja, a imajući u vidu i činjenicu da je službeno lice PU u Šapcu prilikom uzimanja bukalnih briseva od okrivljenog i od AA u prostorijama PU Šabac, nije sačinilo poseban zapisnik ili službenu belešku radi preduzimanja navedene radnje koji bi potpisala ova lica, što je dovelo u sumnju pravilnost ovog veštačenja, to je, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno Viši javni tužilac u Šapcu naredio da se ponovi biološko DNK veštačenje.

Osim toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, bez osnova je isticanje zahtevom branioca okrivljenog da je ovaj dokaz – zapisnik o veštačenju od 14.05.2018. godine nezakonit, jer je sačinjen suprotno odredbi člana 300. ZKP, obzirom da ova odredba koja se odnosi na uzimanje uzoraka za forenzičko-genetičku analizu, ne predviđa da branilac treba da bude obavešten o vremenu uzimanja uzoraka na analizu, već se ova zakonska odredba odnosi na upućivanje branioca da prisustvuje ispitivanju svedoka ili veštaka, što ovde nije slučaj, o čemu je drugostepeni sud na strani 2. poslednji pasus, strani 3. i strani 4. pasus prvi i drugi obrazloženja presude, dao jasne i iscrpne razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2.) ZKP, navodima da je radnje okrivljenog, shodno članu 5. KZ, trebalo pravno kvalifikovati kao krivično delo iz člana 246.a stav 2. KZ, a ne kao krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izreka pravnosnažne presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, pa tako i radnju izvršenja koja se ogleda u neovlašćenom držanju radi prodaje opojne droge „Amfetamin-sulfata“, te se stoga u konkretnom slučaju ne postavlja pitanje primene blažeg zakona.

Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna pravna ocena iz pravnosnažne presude jer je dokazano da je okrivljeni opojnu drogu držao radi prodaje, što je i po važećem KZ propisano u članu 246. stav 1, a imajući u vidu i da neovlašćeno držanje opojne droge nije bilo inkriminisano kao krivično delo kada je učinilac, ovde okrivljeni izvršio krivično delo dana 20.09.2017. godine, neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a kako je to pravilno našao i drugostepeni sud i na strani 4. poslednji pasus i strani 5. pasus prvi i drugi obrazloženja presude i dao jasne, iscrpne i argumentovane razloge koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                          Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić