Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Зорана Ђунисића, адвокат Миодраг Глоговац, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1.) ЗКП и због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2.) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног осудити за блаже кривично дело, односно да исте укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП, о којој није, у смислу члана 488. став 2. ЗКП обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер није нашао да би њихово присуство било од значаја за разјашњење ствари, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Зорана Ђунисића, адвоката Миодрага Глоговца је неоснован.

Бранилац окривљеног правноснажне пресуде побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1.) ЗКП, наводима да се на налазу и мишљењу Центра за генетику пресуда не може заснивати, обзиром да је исти сачињен супротно одредби члана 124. и члана 300. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Одредбом члана 124. став 1. тачка 1.) и 2.) ЗКП прописано је да ће орган поступка по службеној дужности или на предлог странака наредити да се вештачење понови ако је налаз нејасан, непотпун, погрешан, у противречности са собом или са околностима о којима је вештачено, или се појави сумња у његову истинитост и ако је мишљење нејасно или противречно.

Како се у конкретном случају појавила сумња у истинитост и правилност основног вештачења, а имајући у виду и чињеницу да је службено лице ПУ у Шапцу приликом узимања букалних брисева од окривљеног и од АА у просторијама ПУ Шабац, није сачинило посебан записник или службену белешку ради предузимања наведене радње који би потписала ова лица, што је довело у сумњу правилност овог вештачења, то је, и по оцени Врховног касационог суда, правилно Виши јавни тужилац у Шапцу наредио да се понови биолошко ДНК вештачење.

Осим тога, по оцени Врховног касационог суда, без основа је истицање захтевом браниоца окривљеног да је овај доказ – записник о вештачењу од 14.05.2018. године незаконит, јер је сачињен супротно одредби члана 300. ЗКП, обзиром да ова одредба која се односи на узимање узорака за форензичко-генетичку анализу, не предвиђа да бранилац треба да буде обавештен о времену узимања узорака на анализу, већ се ова законска одредба односи на упућивање браниоца да присуствује испитивању сведока или вештака, што овде није случај, о чему је другостепени суд на страни 2. последњи пасус, страни 3. и страни 4. пасус први и други образложења пресуде, дао јасне и исцрпне разлоге, које као правилне у свему прихвата и Врховни касациони суд и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.

Стога, Врховни касациони суд неоснованим оцењује наводе из захтева браниоца окривљеног да су побијане правноснажне пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1.) ЗКП.

Поред тога, бранилац окривљеног правноснажне пресуде побија због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2.) ЗКП, наводима да је радње окривљеног, сходно члану 5. КЗ, требало правно квалификовати као кривично дело из члана 246.а став 2. КЗ, а не као кривично дело из члана 246. став 1. КЗ.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени Врховног касационог суда, изрека правноснажне пресуде садржи сва законска обележја кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, па тако и радњу извршења која се огледа у неовлашћеном држању ради продаје опојне дроге „Амфетамин-сулфата“, те се стога у конкретном случају не поставља питање примене блажег закона.

Стога Врховни касациони суд налази да је правилна правна оцена из правноснажне пресуде јер је доказано да је окривљени опојну дрогу држао ради продаје, што је и по важећем КЗ прописано у члану 246. став 1, а имајући у виду и да неовлашћено држање опојне дроге није било инкриминисано као кривично дело када је учинилац, овде окривљени извршио кривично дело дана 20.09.2017. године, неоснованим оцењује наводе захтева браниоца окривљеног да су правноснажне пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, а како је то правилно нашао и другостепени суд и на страни 4. последњи пасус и страни 5. пасус први и други образложења пресуде и дао јасне, исцрпне и аргументоване разлоге које као правилне у свему прихвата и Врховни касациони суд и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                          Радмила Драгичевић Дичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић