Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Voislava Starčevića, advokati Ljubiša Pavlović i Zoran Đikanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži. Branioci su predložili da budu obavešteni o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da sud pravnosnažnu presudu može zasnovati samo na osnovu činjenica u čiju izvesnost je uveren, a da to prema mišljenju branilaca, u konkretnom nije slučaj, zbog čega isti smatraju da je na taj način povređen zakon, i to odredba člana 16. stav 3. ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ističe da su razlozi pobijane prvostepene presude u pogledu odlučne činjenice - alkoholemije okrivljenog u vreme predmetne saobraćajne nezgode - protivrečni izreci, budući da je u izreci navedeno da je okrivljeni vozilom upravljao „pod dejstvom alkohola u stanju akutne alkoholne napitosti lakog stepena bliže gornjoj granici...“, dok je u obrazloženju presude navedeno da se isti nalazio „u stanju alkoholne napitosti lakog stepena bliže donjoj granici.“

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branioci okrivljenog ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci iznose i sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u obrazloženju pobijanih presuda, zaključujući da je vozilo kojim je upravljao svedok AA, neposredno pre udesa preteklo vozilo svedoka BB i istovremeno destabilizovalo vozilo svedoka BB, te da je upravo to kod okrivljenog (koji se kretao iza pomenutih vozila) stvorilo opasnu situaciju, pa je isti odreagovao kako bi izbegao prepreku, a ne radi preticanja.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branioci okrivljenog osporavaju ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. stav 3. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog Voislava Starčevića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić