Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено су поднели браниоци окривљеног Воислава Старчевића, адвокати Љубиша Павловић и Зоран Ђикановић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење и у смислу члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи. Браниоци су предложили да буду обавештени о седници већа Врховног касационог суда.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Браниоци окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводе да суд правноснажну пресуду може засновати само на основу чињеница у чију извесност је уверен, а да то према мишљењу бранилаца, у конкретном није случај, због чега исти сматрају да је на тај начин повређен закон, и то одредба члана 16. став 3. ЗКП.

Поред тога, у захтеву се истиче да су разлози побијане првостепене пресуде у погледу одлучне чињенице - алкохолемије окривљеног у време предметне саобраћајне незгоде - противречни изреци, будући да је у изреци наведено да је окривљени возилом управљао „под дејством алкохола у стању акутне алкохолне напитости лаког степена ближе горњој граници...“, док је у образложењу пресуде наведено да се исти налазио „у стању алкохолне напитости лаког степена ближе доњој граници.“

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, браниоци окривљеног указују на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

У захтеву за заштиту законитости браниоци износе и сопствену анализу и оцену изведених доказа, другачију од оне коју су дали нижестепени судови у образложењу побијаних пресуда, закључујући да је возило којим је управљао сведок АА, непосредно пре удеса претекло возило сведока ББ и истовремено дестабилизовало возило сведока ББ, те да је управо то код окривљеног (који се кретао иза поменутих возила) створило опасну ситуацију, па је исти одреаговао како би избегао препреку, а не ради претицања.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, браниоци окривљеног оспоравају оцену доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 16. став 3. и 438. став 2. тачка 2) ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев бранилаца окривљеног Воислава Старчевића, оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                        Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                   Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић