Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 2.000,00 dinara u roku od 30 dana, računajući od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 8Kž br.701/16 od 17.06.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog F.V., a presuda Osnovnog suda u Bujanovcu 3K br.358/2015 od 30.03.2016. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog F.V. – advokat V.S., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude, a predmet vrati Osnovnom sudu u Bujanovcu na ponovno suđenje ili da pobijane presude prinači, tako što će na osnovu člana 422. stav 1. tačka 1. ZKP okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je u pravnosnažnoj odluci na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen krivični zakon, obzirom da je prvostepeni sud, suprotno članu 14. stav 1. Krivičnog zakonika, koji propisuje da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica iako postoje sva obeležja krivičnog dela predviđenog zakonom, pogrešno zaključio da u konkretnom slučaju nije došlo do dekriminalizacije krivičnog dela iz člana 219a KZ, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim. U zahtevu se ističe i da u konkretnom slučaju nije primenjen ni član 5. KZ, koji obavezuje sud da primeni zakon koji je najblaži za učinioca, ukoliko se posle izvršenja krivičnog dela izmeni zakon, jednom ili više puta, te da je i Apelacioni sud u Nišu, odlučujući po žalbi okrivljenog, učinio istu povredu krivičnog zakona, prihvatajući u svemu kao pravilne stavove prvostepenog suda, iznete u pobijanoj presudi, i pored toga što je okrivljeni podneo zahtev za legalizaciju objekata sagrađenih bez građevinske dozvole nakon donošenja Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS“, broj 96/2015, koji se primenjuje od 27.11.2015. godine, a koja činjenica prema stavu branioca ukazuje da protivpravnost koja je postojala u vreme izvršenja krivičnog dela, više ne postoji.

Izložene navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenio je neosnovanim.

Ovo stoga što je istu povredu zakona branilac isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, ocenio ove žalbene navode neosnovanim, i u svojoj odluci 8Kž1 br.701/16 od 17.06.2016. godine, na strani 3, stav 3, 4 i 5, izneo jasne razloge zbog čega nalazi da to što je okrivljeni podneo zahtev za legalizaciju objekata sagrađenih bez građevinske dozvole ne isključuje protivpravnost radnji zbog kojih je oglašen krivim, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 491. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                Nevenka Važić, s.r.