Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Radetu Mandiću, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja o troškovima krivičnog postupka, Osnovni sud u Vrbasu pogrešno primenio odredbu člana 265. stav 1. ZKP vezano za naknadu troškova iz budžetskih sredstava braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog, a što bi nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljalo povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vrbasu Spk 13/17 od 19.05.2017. godine, donetom na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela Sk 13/17 od 19.05.2017. godine, zaključenog između javnog tužioca i okrivljenog, u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, okrivljeni AA, oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koja su mu prethodno utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 3 (tri) meseca, te mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvana kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci od dana pravnosnažnosti navedene presude, ne izvrši novo krivično delo, a okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 31.500,00 dinara, u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokat Rade Mandić je dana 19.05.2017. godine, podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu branioca u ukupnom iznosu od 31.500,00 dinara i to troškove na ime pristupa u PS Srbobran dana 18.05.2017. godine radi saslušanja okrivljenog i troškove na ime pristupa ročištu radi zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela, održanom dana 19.05.2017. godine.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova postupka, Osnovni sud u Vrbasu je pobijanim prvostepenim rešenjem na osnovu člana 265. stav 1. ZKP utvrdio troškove krivčnog postupka nastale angažovanjem advokata Radeta Mandića u iznosu od 9.000,00 dinara, te je naložio računovodstvu Osnovnog suda u Vrbasu da navedeni novčani iznos uplati advokatu Radetu Mandiću na teret budžeta Republike Srbije, a na tekući račun bliže označen u izreci navedenog rešenja, navodeći u obrazloženju prvostepenog rešenja za koju procesnu radnju na ime odbrane okrivljenog, braniocu po službenoj dužnosti pripada nagrada i u kom iznosu, a pozivajući se na odredbe važeće Advokatske tarife shodno visini zaprećene kazne za krivična dela za koja je vođen postupak protiv okrivljenog. Pritom, prvostepeni sud nije dao razloge u pogledu zahtevanih troškova, branioca po službenoj dužnosti, na ime pristupa saslušanju okrivljenog u PS Srbobran dana 18.05.2017. godine, koji nisu priznati.

Drugostepeno veće Osnovnog suda u Vrbasu je odlučujući o žalbi Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, pobijanim drugostepenim rešenjem odbilo žalbu nalazeći da je sud prvostepenim rešenjem pravilno utvrdio troškove branioca po službenoj dužnosi okrivljenog za pristup ročištu radi zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela, održanom dana 19.05.2017. godine, te da je takođe i pravilno odbio zahtev za naknadu troškova na ime pristupa ročištu radi saslušanja okrivljenog u PS Srbobran dana 18.05.2017. godine, sa obrazloženjem da se pomenuti troškovi čiju naknadu potražuje branilac po službenoj dužnosti okrivljenog, odnose na radnje koje se preduzimaju pred PS Srbobran i čija je naknada u nadležnosti PS Srbobran, koji je kao organ postupka dužan da nadoknadi iste iz budžetskih sredstava.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima o troškovima krivičnog postupka učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP. Naime, kako je odredbom člana 265. stav 1. ZKP regulisana naknada troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda i to u slučajevima kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, te kako je u ovoj pravnoj stvari okrivljeni AA pravnosnažnom presudom donetom na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, oglašen krivim i obavezan da plati celokupne troškove krivičnog postupka i to kako one nastale pred sudom, tako i one nastale pred PS Srbobran, a koji troškovi se upravo odnose na troškove postavljenog branioca po službenoj dužnosti u iznosu od 31.500,00 dinara, koji je branilac po službenoj dužnosti opredelio u svom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka, to u konkretnom slučaju Osnovni sud u Vrbasu nije mogao da u pobijanim rešenjima primenom člana 265. stav 1. ZKP odluči da troškovi postupka – branioca po službenoj dužnosti, padaju na teret budžeta suda, odnosno da menja pravnosnažnu presudu kojom je odlučeno o troškovima krivičnog postupka u pogledu toga ko će iste snositi i koliko oni iznose, već je sud u konkretnom slučaju samo trebalo da u tom pogledu izvrši već donetu pravnosnažnu presudu, te isplati celokupne troškove postupka braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog (kako za radnje branioca preduzete pred sudom, tako i za radnje preduzete pred PS Srbobran), a koji troškovi su prema stanju u spisima predmeta, već naplaćeni od okrivljenog shodno odredbi člana 264. stav 1. ZKP, i uplaćeni u budžetska sredstva suda.

Naime, posebnim rešenjem u smislu člana 262. stav 2. ZKP, odlučuje se o visini troškova krivičnog postupka samo u slučaju ako o visini istih nije već odlučeno u pravnosnažnoj presudi, a što u konkretnom nije slučaj, jer je pravnosnažnom presudom odlučeno kako o tome ko će snositi troškove krivičnog postupka, tako i o visini istih.

Stoga, kako je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Vrbasu i time otklonio navedenu povredu zakona, te spise predmeta vratio tom sudu u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić