Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА, адвокату Радету Мандићу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима, против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

По налажењу Врховног касационог суда, основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је доношењем побијаних правноснажних решења о трошковима кривичног поступка, Основни суд у Врбасу погрешно применио одредбу члана 265. став 1. ЗКП везано за накнаду трошкова из буџетских средстава браниоцу по службеној дужности окривљеног, а што би налажењу Врховног касационог суда представљало повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Наиме, из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Основног суда у Врбасу Спк 13/17 од 19.05.2017. године, донетом на основу споразума о признању кривичног дела Ск 13/17 од 19.05.2017. године, закљученог између јавног тужиоца и окривљеног, у присуству браниоца по службеној дужности, окривљени АА, оглашен кривим због извршења два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ за која су му претходно утврђене казне затвора у трајању од по 3 (три) месеца, те му је изречена условна осуда којом му је утврђена јединствана казна затвора у трајању од 4 (четири) месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци од дана правноснажности наведене пресуде, не изврши ново кривично дело, а окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка у износу од 31.500,00 динара, у року од два месеца од дана правноснажности наведене пресуде, под претњом принудног извршења. Бранилац по службеној дужности окривљеног АА, адвокат Раде Мандић је дана 19.05.2017. године, поднео захтев за накнаду трошкова кривичног поступка у којем је определио трошкове који се односе на награду браниоца у укупном износу од 31.500,00 динара и то трошкове на име приступа у ПС Србобран дана 18.05.2017. године ради саслушања окривљеног и трошкове на име приступа рочишту ради закључења споразума о признању кривичног дела, одржаном дана 19.05.2017. године.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова поступка, Основни суд у Врбасу је побијаним првостепеним решењем на основу члана 265. став 1. ЗКП утврдио трошкове кривчног поступка настале ангажовањем адвоката Радета Мандића у износу од 9.000,00 динара, те је наложио рачуноводству Основног суда у Врбасу да наведени новчани износ уплати адвокату Радету Мандићу на терет буџета Републике Србије, а на текући рачун ближе означен у изреци наведеног решења, наводећи у образложењу првостепеног решења за коју процесну радњу на име одбране окривљеног, браниоцу по службеној дужности припада награда и у ком износу, а позивајући се на одредбе важеће Адвокатске тарифе сходно висини запрећене казне за кривична дела за која је вођен поступак против окривљеног. Притом, првостепени суд није дао разлоге у погледу захтеваних трошкова, браниоца по службеној дужности, на име приступа саслушању окривљеног у ПС Србобран дана 18.05.2017. године, који нису признати.

Другостепено веће Основног суда у Врбасу је одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Врбасу изјављеној против првостепеног решења, побијаним другостепеним решењем одбило жалбу налазећи да је суд првостепеним решењем правилно утврдио трошкове браниоца по службеној дужноси окривљеног за приступ рочишту ради закључења споразума о признању кривичног дела, одржаном дана 19.05.2017. године, те да је такође и правилно одбио захтев за накнаду трошкова на име приступа рочишту ради саслушања окривљеног у ПС Србобран дана 18.05.2017. године, са образложењем да се поменути трошкови чију накнаду потражује бранилац по службеној дужности окривљеног, односе на радње које се предузимају пред ПС Србобран и чија је накнада у надлежности ПС Србобран, који је као орган поступка дужан да надокнади исте из буџетских средстава.

Имајући у виду напред наведено, Врховни касациони суд налази да је побијаним правноснажним решењима о трошковима кривичног поступка учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 265. став 1. ЗКП. Наиме, како је одредбом члана 265. став 1. ЗКП регулисана накнада трошкова кривичног поступка из буџетских средстава суда и то у случајевима када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, те како је у овој правној ствари окривљени АА правноснажном пресудом донетом на основу споразума о признању кривичног дела, оглашен кривим и обавезан да плати целокупне трошкове кривичног поступка и то како оне настале пред судом, тако и оне настале пред ПС Србобран, а који трошкови се управо односе на трошкове постављеног браниоца по службеној дужности у износу од 31.500,00 динара, који је бранилац по службеној дужности определио у свом захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка, то у конкретном случају Основни суд у Врбасу није могао да у побијаним решењима применом члана 265. став 1. ЗКП одлучи да трошкови поступка – браниоца по службеној дужности, падају на терет буџета суда, односно да мења правноснажну пресуду којом је одлучено о трошковима кривичног поступка у погледу тога ко ће исте сносити и колико они износе, већ је суд у конкретном случају само требало да у том погледу изврши већ донету правноснажну пресуду, те исплати целокупне трошкове поступка браниоцу по службеној дужности окривљеног (како за радње браниоца предузете пред судом, тако и за радње предузете пред ПС Србобран), а који трошкови су према стању у списима предмета, већ наплаћени од окривљеног сходно одредби члана 264. став 1. ЗКП, и уплаћени у буџетска средства суда.

Наиме, посебним решењем у смислу члана 262. став 2. ЗКП, одлучује се о висини трошкова кривичног поступка само у случају ако о висини истих није већ одлучено у правноснажној пресуди, а што у конкретном није случај, јер је правноснажном пресудом одлучено како о томе ко ће сносити трошкове кривичног поступка, тако и о висини истих.

Стога, како је побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 265. став 1. ЗКП, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, то је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо правноснажна решења Основног суда у Врбасу и тиме отклонио наведену повреду закона, те списе предмета вратио том суду у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

Записничар-саветник                                                                                                                                        Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                                  Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић