Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na osnovu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u obrazloženju drugostepenog rešenja navedeno da je pravilno prvostepeni sud zaključio da je zahtev branioca okrivljenog za isplatu troškova krivičnog postupka nastalih pred drugostepenim sudom u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 927/10, nedozvoljen, jer je o tome odlučeno rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K 60/10 od 30.01.2013. godine i da se stoga radi o presuđenoj stvari, koji stav je, prema navodima zahteva, nezakonit i da je sledstveno tome pobijanim rešenjima u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 267. ZKP koji propisuje da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno odredbama čl. 261. do 266. tog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se u suštini ukazuje da je pobijanim rešenjima na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, što predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca na osnovu člana 485. stav 4. ZKP, neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da su presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 927/2010 od 20.10.2011. godine, između ostalih, uvažene žalbe okrivljenog V.B. i njegovog branioca, pa je u odnosu na ovog okrivljenog preinačena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu K 872/03-02 od 24.12.2008. godine, tako što je okrivljeni oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194. stav 4. u vezi člana 187. stav 4. u vezi st. 3. i 2. KZ RS, te je odlučeno da troškovi krivičnog postupka u tom delu padaju na teret budžetskih sredstava. Branilac okrivljenog V.B., advokat N.J., dana 07.12.2011. godine blagovremeno je podneo prvostepenom sudu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka i pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom, koji zahtev je precizirao podnescima od 26.03.2012. i 18.01.2013. godine opredelivši troškove odbrane i to: pred Okružnim sudom u Beogradu u visini od 1.648.500,00 dinara, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u visini od 910.500,00 dinara i pred Apelacionim sudom u Beogradu (u predmetu Kž1 927/10) u visini od 189.000,00 dinara, što sve ukupno sa PDV od 20 % iznosi 3.297.600,00 dinara. Prvi osnovni sud u Beogradu pravnosnažnim rešenjem K br.60/10 od 30.01.2013. godine odbio je navedeni zahtev branioca okrivljenog, advokata N.J., pa je Apelacioni sud u Beogradu, odlučujući o zahtevu branioca okrivljenog podnetom tom sudu dana 19.02.2014. godine za isplatu troškova krivičnog postupka koji se odnose na troškove okrivljenog na ime odbrane od strane branioca u drugostepenom postupku u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 927/2010, isti odbacio kao nedozvoljen pobijanim rešenjem Kž2 650/2014 od 24.04.2014. godine, sa obrazloženjem da je o istom zahtevu branioca okrivljenog navedenim pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu već odlučeno. Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja istu odbio kao neosnovanu rešenjem Kž2 1005/14 od 19.05.2014. godine.

Imajući u vidu da iz napred iznetog proizlazi da je Prvi osnovni sud u Beogradu pravnosnažnim rešenjem K 60/10 od 30.01.2013. godine odlučio o blagovremeno podnetom zahtevu branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka koji su nastali i pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom (u krivičnom predmetu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 927/10), to Apelacioni sud u Beogradu nije mogao ponovo da odlučuje o osnovanosti zahteva branioca okrivljenog za isplatu troškova nastalih u drugostepenom postupku, jer je u pitanju pravnosnažno presuđena stvar, pa sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, pobijanim rešenjima Apelacionog suda u Beogradu nije povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog. Iz iznetih razloga, zahtev branioca okrivljenog je u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U zahtevu branioca okrivljenog ističe se i to da je navedenim rešenjima okrivljenom povređeno i pravo na suđenje od strane stvarno nadležnog suda zajemčeno Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2) i 3) tog zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a da branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                          Janko Lazarević,s.r.