Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1043/14 od 20.11.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, okrivljenog D.P. i njegovog branioca i branioca okrivljenog M.P. i presuda Višeg suda u Nišu K 36/14 od 11.06.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.P., advokat D.V. zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.P., advokata D.V. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP navodeći da su sudije tada Višeg suda u Nišu i to sudija Dijana Janković kao član veća, a sudija Ivan Bulatović kao predsednik veća Višeg suda u Nišu odlučivali o žalbi branioca okrivljenog D.P. izjavljenoj protiv rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Višeg suda u Nišu. Nakon toga sudija Dijana Janković je u ovom krivičnom postupku kao sudija – član veća Apelacionog suda u Nišu učestvovala u odlučivanju o žalbi branioca okrivljenog D.P. izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu kojim je potvrđena optužnica protiv okrivljenih, a sudija Ivan Bulatović je kao član veća – sudija Apelacionog suda u Nišu učestvovao u odlučivanju o žalbama okrivljenog D.P. i njegovog branioca, izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Nišu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.P. ne mogu se prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog u zahtevu poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u napred citiranoj odredbi člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP.

Kako se iz spisa predmeta utvrđuje da je Dijana Janković tada sudija Višeg suda u Nišu u predmetu toga suda Kv 678/13 učestvovala u odlučivanju o žalbi branioca okrivljenog D.P. izjavljenoj protiv rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki 123/13 od 16.09.2013. godine, a potom, kao član veća – sudija Apelacionog suda u Nišu u predmetu toga suda Kž2 65/14 učestvovala u odlučivanju o žalbi branioca okrivljenog D.P. izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv 834/13 od 23.12.2013. godine kojim je potvrđena optužnica Višeg javnog tužioca u Nišu Kt 205/13 od 02.12.2013. godine, podignuta između ostalih i protiv okrivljenog D.P. zbog opravdane sumnje da je izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to u konkretnom slučaju nije reč o nekoj od navedenih procesnih situacija propisanih odredbom člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP zbog kojih bi se sudija morao izuzeti od sudijske dužnosti, jer sudija Dijana Janković nije učestvovala u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku niti u postupku odlučivanja po redovnom pravnom leku.

Pored toga, imajući u vidu da se iz spisa predmeta utvrđuje da je sudija Ivan Bulatović, tada sudija Višeg suda u Nišu u predmetu toga suda Kv 678/13 učestvovao u odlučivanju o žalbi branioca okrivljenog D.P. izjavljenoj protiv rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki 123/13 od 16.09.2013. godine, a potom kao član veća – sudija Apelacionog suda u Nišu u predmetu toga suda Kž1 1043/14 učestvovao u odlučivanju o žalbama okrivljenog D.P. i njegovog branioca izjavljenim protiv presude Višeg suda u Nišu K 36/14 od 13.06.2014. godine, to se, shodno citiranoj odredbi člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP i datom tumačenju iste sudija Ivan Bulatović nije morao obavezno biti izuzet od sudijske dužnosti prilikom donošenja drugostepene presude, jer u istom predmetu nije postupao kao sudija za prethodni postupak.

Sledstveno iznetom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno iznetim navodima branioca okrivljenog, ne stoje razlozi za izuzeće sudija Dijane Janković i Ivana Bulatovića od sudijske dužnosti propisani citiranom odredbom člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP, a samim tim ni povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP na koju se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Nadalje, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti je samo formalno označio da navedenim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni sa umišljajem započeo radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju, isticanjem da okrivljeni nije znao da se u torbici koju mu je kritičnom prilikom okrivljeni M.P. predao nalazi opojna droga ..., pa samim tim i nije mogao da zna da li je ista namenjena ličnoj upotrebi od strane okrivljenog M.P. ili pak kakvoj drugoj nameni, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđena drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koje okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.P. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                          Dragiša Đorđević,s.r.