Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Mihajlović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane odluke u stavu dva, koji se odnosi na troškove postupka, tako što će doneti odluku da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, ili da u ovom delu ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spise predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA

nižestepena rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da su nižestepene odluke „nepravilne“ jer je privatni tužilac preminuo ...2021. godine, te je izgubio mogućnost da bude stranka u postupku, a zbog čega su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbu člana 265. stav 3. ZKP koja se odnosi na troškove postupka, već je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 265. stav 1. ZKP, kojom je propisano da kada se obustavi krivični postupak, troškovi iz člana 261. stav 2. tačka 1) - 6) i tačka 9) ZKP padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 265. stav 3. ZKP, pored ostalog, propisano je da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagradu veštaka i stručnog savetnika, ako je postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je optužba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da je za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi pravilo da privatni tužilac snosi troškove krivičnog postupka, i to troškove koji se u postupku za oficijelna krivična dela isplaćuju unapred iz sredstava organa koji vodi postupak, sudski paušal, nužne izdatke okrivljenog, nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika (čl. 103. st. 3. ZKP), kao i nagradu veštaka i stručnog savetnika, onda kada je doneto rešenje o obustavi krivičnog postupka, odbijaju- ća ili oslobađajuća presuda. Od ovog pravila postoje dva izuzetka. Kada je postupak obu- stavljen ili je doneta odbijajuća presuda zbog smrti okrivljenog ili zbog zastarelosti krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca, tada će troškovi pasti na teret budžetskih sredstava suda.

Ovom odredbom nije predviđena isplata troškova krivičnog postupka okrivljenog na teret budžetskih sredstava suda u situaciji kada je postupak prema okrivljenom obustavljen usled smrti privatnog tužioca.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je u konkretnoj situaciji sud bio dužan da donese odluku da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, primenom člana 265. stav 1. ZKP.

Ovo sa razloga što je krivični postupak protiv okrivljenog vođen po privatnoj tužbi privatnog tužioca, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo se krivično gonjenje preduzima isključivo po privatnoj tužbi a ne po službenoj dužnosti, pa imajući u vidu da državni organi, pa tako i sud, nijednom svojom radnjom nisu inicirali pokretanje tog krivičnog postupka, već je donošenje rešenja o obustavi krivičnog postupka isključivo posledica smrti privatnog tužioca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojim se ukazuje da troškovi postupka, shodno članu 265. stav 1. ZKP, u konkretnom slučaju padaju na teret budžetskih sredstava, ocenjen neosnovanim.

Nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Mihajlovića odbio kao neosnovan, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić