Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Александар Михајловић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи побијане одлуке у ставу два, који се односи на трошкове поступка, тако што ће донети одлуку да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, или да у овом делу укине побијана решења и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списе предмета и правноснажних решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА

нижестепена решења побијају због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче да су нижестепене одлуке „неправилне“ јер је приватни тужилац преминуо ...2021. године, те је изгубио могућност да буде странка у поступку, а због чега су нижестепени судови погрешно применили одредбу члана 265. став 3. ЗКП која се односи на трошкове поступка, већ је у конкретном случају требало применити одредбу члана 265. став 1. ЗКП, којом је прописано да када се обустави кривични поступак, трошкови из члана 261. став 2. тачка 1) - 6) и тачка 9) ЗКП падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 265. став 3. ЗКП, поред осталог, прописано је да је приватни тужилац дужан да накнади трошкове кривичног поступка из члана 261. став 2. тач. 1) до 6) и тачка 9) овог законика, нужне издатке окривљеног, нужне издатке и награду његовог браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награду вештака и стручног саветника, ако је поступак обустављен или је оптужба одбијена или је окривљени ослобођен од оптужбе, осим ако је поступак обустављен, односно ако је оптужба одбијена због смрти окривљеног или због тога што је наступила застарелост кривичног гоњења услед одуговлачења поступка које се не може приписати у кривицу приватног тужиоца.

Из цитиране законске одредбе произилази да је за кривична дела за која се гони по приватној тужби правило да приватни тужилац сноси трошкове кривичног поступка, и то трошкове који се у поступку за официјелна кривична дела исплаћују унапред из средстава органа који води поступак, судски паушал, нужне издатке окривљеног, нужне издатке и награду његовог браниоца и пуномоћника (чл. 103. ст. 3. ЗКП), као и награду вештака и стручног саветника, онда када је донето решење о обустави кривичног поступка, одбијају- ћа или ослобађајућа пресуда. Од овог правила постоје два изузетка. Када је поступак обу- стављен или је донета одбијајућа пресуда због смрти окривљеног или због застарелости кривичног гоњења услед одуговлачења поступка које се не може приписати у кривицу приватног тужиоца, тада ће трошкови пасти на терет буџетских средстава суда.

Овом одредбом није предвиђена исплата трошкова кривичног поступка окривљеног на терет буџетских средстава суда у ситуацији када је поступак према окривљеном обустављен услед смрти приватног тужиоца.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је у конкретној ситуацији суд био дужан да донесе одлуку да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, применом члана 265. став 1. ЗКП.

Ово са разлога што је кривични поступак против окривљеног вођен по приватној тужби приватног тужиоца, због кривичног дела уништење и оштећење туђе ствари из члана 212. став 1. Кривичног законика, за које дело се кривично гоњење предузима искључиво по приватној тужби а не по службеној дужности, па имајући у виду да државни органи, па тако и суд, ниједном својом радњом нису иницирали покретање тог кривичног поступка, већ је доношење решења о обустави кривичног поступка искључиво последица смрти приватног тужиоца, то је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, којим се указује да трошкови поступка, сходно члану 265. став 1. ЗКП, у конкретном случају падају на терет буџетских средстава, оцењен неоснованим.

Налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Александра Михајловића одбио као неоснован, на основу члана 491. став 1. ЗКП.

Са свега изложеног донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Дубравка Дамјановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић