Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.M., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M., advokata D.T., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1067/2014 od 05.02.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 10.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M., advokata D.T., podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1067/2014 od 05.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1067/2014 od 05.02.2015. godine, delimično su usvojene žalbe okrivljenog B.M. i njegovog branioca i preinačena je presuda Višeg suda u Pančevu K 42/2014 od 16.06.2014. godine u delu koji se odnosi na okrivljenog B.M. tako što je ovaj okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.10.2012. godine, pa nadalje. Tom presudom na osnovu odredbi članova 78, 79, 80. i 83. KZ u vezi člana 533. ZKP prema okrivljenom B.M. izrečena je mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana koja će se izvršiti u zavodu za izvršenje kazne ili odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem ali ne duže od tri godine, s tim što se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora. Istom presudom na osnovu odredbe člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog B.M. oduzimaju se tri tablete bensendina od po 10mg, 4,17 grama neto mase marihuane i 13,82 grama neto mase heroina, dok je okrivljeni B.M. oslobođen od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka i paušala i odlučeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda. Istom presudom žalbe okrivljenog B.M. i njegovog branioca u preostalom delu su kao neosnovane odbijene, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je ostala neizmenjena.

Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.M., advokat D.T., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i tačka 3. ZKP, bez stavljanja konkretnog predloga ovom sudu u pogledu odluke o podnetom zahtevu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M., advokata D.T., je nedozvoljen.

Kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog B.M. navodi povredu zakona u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, koju ne opredeljuje navođenjem konkretne povrede odredaba ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je nižestepeni sud pogrešnom ocenom izvedenih dokaza i to odbrana okrivljenih B.M. i D.J., iskaza svedoka N.U., nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra, te izvedenih pismenih dokaza izveo pogrešan zaključak da je okrivljeni B.M. u kritičnom periodu neovlašćeno radi prodaje držao i prodavao opojnu drogu u pitanju na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da branilac označenu pravnosnažnu presudu, pozivajući se na povredu zakona u suštini osporava zbog činjeničnog stanja utvrđenog pravnosnažnom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju predmetnog krivičnog dela.

Međutim, kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog B.M., advokata D.T., u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, odredbom člana 485. stav 3. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih u stavu 1. tač. 2) i 3) ovog člana može podneti u roku od tri meseca od dana kada je licu (član 483. stav 1) dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP) ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i shodno odredbi člana 484. ZKP takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti.

Kako branilac okrivljenog uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti u delu u kome se pravnosnažna presuda pobija iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                         Dragiša Đorđević,s.r.