Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Б.М., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.М., адвоката Д.Т., поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 1067/2014 од 05.02.2015. године, у седници већа одржаној дана 10.11.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.М., адвоката Д.Т., поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 1067/2014 од 05.02.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 1067/2014 од 05.02.2015. године, делимично су усвојене жалбе окривљеног Б.М. и његовог браниоца и преиначена је пресуда Вишег суда у Панчеву К 42/2014 од 16.06.2014. године у делу који се односи на окривљеног Б.М. тако што је овај окривљени оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ за које је осуђен на казну затвора у трајању од четири године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 18.10.2012. године, па надаље. Том пресудом на основу одредби чланова 78, 79, 80. и 83. КЗ у вези члана 533. ЗКП према окривљеном Б.М. изречена је мера безбедности обавезног лечења наркомана која ће се извршити у заводу за извршење казне или одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и трајаће док постоји потреба за лечењем али не дуже од три године, с тим што се време проведено у установи за лечење урачунава у казну затвора. Истом пресудом на основу одредбе члана 246. став 7. КЗ од окривљеног Б.М. одузимају се три таблете бенсендина од по 10мг, 4,17 грама нето масе марихуане и 13,82 грама нето масе хероина, док је окривљени Б.М. ослобођен од дужности да накнади трошкове кривичног поступка и паушала и одлучено да исти падају на терет буџетских средстава суда. Истом пресудом жалбе окривљеног Б.М. и његовог браниоца у преосталом делу су као неосноване одбијене, а првостепена пресуда у непреиначеном делу је остала неизмењена.

Против наведене правноснажне пресуде захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Б.М., адвокат Д.Т., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. и тачка 3. ЗКП, без стављања конкретног предлога овом суду у погледу одлуке о поднетом захтеву.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.М., адвоката Д.Т., је недозвољен.

Као разлог за подношење захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног Б.М. наводи повреду закона у смислу одредбе члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, коју не опредељује навођењем конкретне повреде одредаба ЗКП у смислу члана 485. став 4. ЗКП, а из образложења захтева и навода да је нижестепени суд погрешном оценом изведених доказа и то одбрана окривљених Б.М. и Д.Ј., исказа сведока Н.У., налаза и мишљења вештака неуропсихијатра, те изведених писмених доказа извео погрешан закључак да је окривљени Б.М. у критичном периоду неовлашћено ради продаје држао и продавао опојну дрогу у питању на начин представљен изреком правноснажне пресуде. По оцени Врховног касационог суда произилази да бранилац означену правноснажну пресуду, позивајући се на повреду закона у суштини оспорава због чињеничног стања утврђеног правноснажном пресудом у погледу учешћа овог окривљеног у извршењу предметног кривичног дела.

Међутим, како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног сходно ограничењу његових права правима које у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Б.М., адвоката Д.Т., у овом делу оценио недозвољеним.

Осим тога, одредбом члана 485. став 3. ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости из разлога прописаних у ставу 1. тач. 2) и 3) овог члана може поднети у року од три месеца од дана када је лицу (члан 483. став 1) достављена одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређено или ускраћено људско право и слобода окривљеног или другог учесника у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, а то је утврђено одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права.

Дакле, када се захтев за заштиту законитости подноси због повреде или угрожавања људских права и слобода (члан 485. став 1. тачка 3) ЗКП) та повреда мора бити утврђена одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права и сходно одредби члана 484. ЗКП таква одлука мора бити достављена уз захтев за заштиту законитости.

Како бранилац окривљеног уз поднети захтев за заштиту законитости није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то је Врховни касациони суд нашао да захтев за заштиту законитости у делу у коме се правноснажна пресуда побија из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП нема прописан садржај.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) и тачка 3) ЗКП у вези члана 484. и члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа, судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                         Драгиша Ђорђевић,с.р.