Prema okrivljenom je, na osnovu člana 87. KZ izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude, a prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS PS Rakovica od 10.04.2011. godine i prema potvrdi o oduzetim predmetima broj 115/11 od 11.04.2011. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.315/15 od 02.06.2015. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog D.K. – advokata S.R., presuda Višeg suda u Beogradu K br.147/14 od 29.12.2014. godine preinačena je u delu odluke o meri bezbednosti oduzimanja predmeta koja je na osnovu člana 87. KZ izrečena prema okrivljenom, tako što je Apelacioni sud u Beogradu iz izrečene mere bezbednosti oduzimanja predmeta otklonio meru oduzimanja predmeta navedenih u izreci drugostepene presude, dok su žalba branioca okrivljenog D.K. - advokata S.R. u preostalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.K. – advokat S.R., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog D.K. osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Beogradu ili Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K. Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, ističe da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu osuđenog i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, na taj način što je pravnosnažna presuda zasnovana, između ostalog, na potvrdama o oduzetim predmetima PS Rakovica od 10.04.2011. godine i 11.04.2011. godine.

U vezi sa prvom potvrdom o oduzetim predmetima od 10.04.2011. godine, u zahtevu se navodi da je ovu potvrdio potpisala majka okrivljenog D.K., G.K., koja se prema stavu branioca, obzirom da je potpisana od strane drugog lica, a ne od okrivljenog lično, ne može koristiti kao dokaz protiv okrivljenog, a kako je to prvostepeni sud učinio u pobijanoj presudi.

Imajući u vidu odredbu člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ...) koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, te kojom je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene tog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010), to je Vrhovni kasacioni sud postojanje istaknutih povreda zakona u napadnutim presudama i sa tim u vezi zakonitost preduzetih radnji, cenio po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Po oceni ovoga suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na postojanje povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (odnosno člana 368. stav 1. tačka 10. ranijeg ZKP).

Ova povreda odredaba postupka, i po ranijem i po novom ZKP, sastoji se u tome da se ''presuda zasniva na nezakonitom dokazu'', s tim što je po novom ZKP reč o relativno bitnoj povredi koja neće postojati, ako je očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iako podnosilac zahteva označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PS Rakovica od 10.04.2011. godine, koju je potpisala majka okrivljenog D.K., G.K., kao ''nezakonit'' dokaz, u zahtevu se uopšte ne navodi razlog zbog kojeg te ovaj dokaz nezakonit, niti zbog čega se na njemu ne može zasnovati sudska presuda.

Odredbom člana 84. važećeg ZKP, određeno je da su nezakoniti dokazi oni koji su pribavljeni protivno odredbi člana 16. stav 1. ZKP, kojom je pak, propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom, tim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza (u bitnom identična je i odredba člana 18. stav 2. ranijeg ZKP).

Dakle, da bi se jednom dokaz smatrao ''nezakonitim'', nepohodno je utvrditi da je on posredno ili neposredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom, ZKP, drugim zakonom ili opšte - prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva uopšte ne ukazuje zbog čega bi potvrda o oduzetim predmetima od 10.04.2011. godine bila nezakonit dokaz, odnosno da li je sama po sebi ili po načinu pribaljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP, drugog zakona, Ustava i dr. Prema navodima zahteva, navedena potvrda o oduzetim predmetima predstavlja nezakonit dokaz samo zbog toga što je ovu potvrdu potpisala majka okrivljenog D.K. Međutim, nijednom odredbom ranijeg Zakonika o krivičnom postupku, niti odredbom sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, nije propisano da potvrdu o oduzetim predmetima potpisuje isključivo okrivljeno lice, odnosno da ne može biti potpisana od strane trećeg lica.

Naime, odredbom člana 225. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004 ... 76/10), koji se primenjivao u vreme sačinjavanja navedene potvrde o oduzetim predmetima, propisano je da, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni su, pored ostalog, da preduzmu potrebne mere da se obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz.

Odredbom člana 82. stav 1. istog Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da će se predmeti koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku – privremeno oduzeti i predati na čuvanje sudu ili će se na drugi način obezbediti njihovo čuvanje, a stavom 6. istog člana propisano je da će se prilikom oduzimanja predmeta naznačiti gde su pronađeni i opisaće se, te da će se za oduzete predmete izdati potvrda.

I odredbom člana 238. stav 1. istog zakonika, propisano je da organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama člana 82. Zakonika, ako postoji opasnost od odlaganja.

Kako su, prema tome, ovlašćena službena lica MUP-a RS – PS Rakovica, saglasno citiranim zakonskim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, imala ovlašćenje da oduzmu predmet od bilo kog lica, dakle i od majke okrivljenog D.K., to je potvrda o oduzetim predmetima od 10.04.2011. godine, pravilno cenjena kao dokaz prilikom donošenja prvostepene presude, i suprotno navodima iznetim u zahtevu, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Saglasno tome, pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (odnosno iz člana 368. stav 1. tačka 10. ranije ZKP), kako se to neosnovano ističe u zahtevu, a iz kojih razloga je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Prema navodima zahteva, istu povredu zakona – bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, prvostepeni sud je učinio na taj način što je presudu zasnovao na potvrdi o oduzetim predmetima od okrivljenog od 11.04.2011. godine. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da se i u izreci, a i u razlozima prvostepene presude navodi da je tom potvrdom od okrivljenog D.K. dana 11.04.2011. godine oduzeta, pored ostalih predmeta, i opojna droga heroin u količini od 0,72 grama, pronađena u rukohvatu putničkog vozila, te da u navedenoj potvrdi o oduzetim predmetima PS Rakovica od 11.04.2011. godine, koja je sačinjena nakon pregleda vozila, nema navedene opojne droge.

Dakle, iz izloženih navoda zahteva, proizilazi da se u vezi sa ovom potvrdom o oduzetim predmetima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, odnosno na protivrečnost izreke presude samoj sebi i razlozima, a koja povreda, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih, odnosno branilaca okrivljenih, te zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                            Vesko Krstajić, s.r.