Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog K.Š., adv. S.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka2) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, odloži izvršenje kazne.

Vrhovni kasacioni sud je, u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanja na to u čemu se ona sastoji.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog K.Š., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, s`tim što ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da su kako namera tako i umišljaj okrivljenog kritičnom prilikom bili usmereni samo da oštećenog telesno povredi a ne i liši života, što se utvrđuje, kako to branilac posebno ističe iz činjenice da je oštećenom naneta rana dubine oko 1cm, koja je lake prirode, da nož o krivljenog nije bio usmeren ka vitalnim organima oštećenog, te da je okrivljeni ostavljajući nož pobegao sa lica mesta, a iz kojih razloga, shodno članu 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Nadalje, u zahtevu se navodi da je izreka pravnosnažne presude nejasna i nerazumljiva, iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, i da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u tom delu odbacio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu odredbe člana 21. i 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i shodno odredbi člana 484. ZKP takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti.

Kako okrivljeni preko svog branioca uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu kome se pravnosnažne presude pobijaju iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP i ukazuje da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje, nema propisani sadržaj.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP, zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                              Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                              Nevenka Važić, s.r.