Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 4/15 od 05.03.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih M.M.1 i D.N., a povodom žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu preinačena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5989/12 od 07.11.2013. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao sud trećeg stepena, okrivljene M.M.1 i D.N., za produženo krivično delo primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje su oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci, koje će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuju, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i žalbe branilaca okrivljenih u preostalom delu, odbijene kao neosnovane i drugostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog M.M.1, advokat G.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog „bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, jer su prilikom donošenja pobijanih odluka povređene odredbe Zakonika o krivičnom postupku“, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom se u celosti ukidaju pobijane presude Apelacionog suda u Kragujevcu i predmet vrati Apelacionom sudu kao drugostepenom na ponovno odlučivanje po žalbi na presudu Okružnog suda u Kragujevcu K. 128/07 od 15.12.2008. godine, ali pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M.1, advokata G.S., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog M.M.1 se ukazuje na povredu odredbe člana 449. stav 2. ZKP, te na nerazumljivost izreke (bez numeričkog označavanja iste povrede) i na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (takođe bez numeričkog označavanja navedene povrede), međutim kako povrede odredaba člana 449. stav 2. ZKP; člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP kao i odredbe člana 440. ZKP nisu predviđene kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to o navedenim povredama Vrhovni kasacioni sud nije mogao meritorno odlučivati.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.