Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж3 4/15 од 05.03.2015. године, делимичним усвајањем жалби бранилаца окривљених М.М.1 и Д.Н., а поводом жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу преиначена је пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 5989/12 од 07.11.2013. године, само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу, као суд трећег степена, окривљене М.М.1 и Д.Н., за продужено кривично дело примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. и 61. КЗ, за које су оглашени кривим, осудио на казне затвора у трајању од по шест месеци, које ће се извршити у просторијама у којима окривљени станују, а уколико једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусте просторије у којима станују, суд ће одредити да остатак казне затвора издрже у заводу за извршење казне затвора, док су жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и жалбе бранилаца окривљених у преосталом делу, одбијене као неосноване и другостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног М.М.1, адвокат Г.С. поднео је захтев за заштиту законитости због „битне повреде одредаба кривичног поступка, а на основу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, јер су приликом доношења побијаних одлука повређене одредбе Законика о кривичном поступку“, уз предлог да Врховни касациони суд донесе пресуду којом се у целости укидају побијане пресуде Апелационог суда у Крагујевцу и предмет врати Апелационом суду као другостепеном на поновно одлучивање по жалби на пресуду Окружног суда у Крагујевцу К. 128/07 од 15.12.2008. године, али пред потпуно измењеним већем.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Међутим, што се тиче окривљеног чланом 485. став 4. ЗКП, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног М.М.1, адвоката Г.С., није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног М.М.1 се указује на повреду одредбе члана 449. став 2. ЗКП, те на неразумљивост изреке (без нумеричког означавања исте повреде) и на непотпуно утврђено чињенично стање (такође без нумеричког означавања наведене повреде), међутим како повреде одредаба члана 449. став 2. ЗКП; члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП као и одредбе члана 440. ЗКП нису предвиђене као разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, то о наведеним повредама Врховни касациони суд није могао мериторно одлучивати.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                     Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                          Драгиша Ђорђевић, с.р.