Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog AA – advokatu Dragomiru Mrdalju, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata Republike Srbije – Tarifni broj 4 stav 2.

Prema navodima zahteva, Apelacioni sud u Beogradu je učinio navedenu povredu zakona na taj način što je odbio zahtev za isplatu troškova advokata Dragomira Mrdalja od 27.06.2017. godine, na ime sastava žalbe, sa obrazloženjem da se u konretnom slučaju ne radi o izdatku učinjenom povodom postupka, ni o nagradi i nužnom izdatku branioca, niti o stvarnom i nužnom izdatku preduzetom u korist odbrane okrivljenog.

Prema stavu Republičkog javnog tužioca izloženom u zahtevu za zaštitu zakonitosti, žalba na rešenje o troškovima krivičnog postupka branioca okrivljenog u konkretnom slučaju predstavlja podnesak u širem smislu, shodno Tarifnom broju 4. stav 2, pa branilac okrivljenog ima pravo na naknadu troškova, odnosno pravo na nagradu na ime sastavljanja žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka, bez obzira što ova nagrada nije taksativno predviđena Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, Tarifnim brojem 5, koji propisuje nagradu advokatu za sastavljanje pravnih lekova.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 267. ZKP, propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka – odlučuje taj sud, shodno odredbi člana 261. do 266. ovog zakonika.

Prema odredbi člana 262. stav 1. ZKP, u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose. Da bi o tome odlučio, sud pravnog leka mora imati zahtev za naknadu troškova. Stoga u postupku po pravnim lekovima, zahtev za naknadu troškova mora biti postavljen u podnetom pravnom leku.

Odredbom člana 262. stav 2. ZKP, propisano je da, ako nedostaju podaci o visini troškova – posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Kako je u vreme podnošenja žalbe na rešenje o troškovima Kž1 br.1450/16 od 01.03.2017. godine, advokatu Dragomiru Mrdalju bila poznata visina troškova za sastav žalbe po Advokatskoj tarifi, a zahtev za naknadu istih nije istakao u podnetoj žalbi, to po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 262. stav 2. ZKP, da se o istima odluči posebnim rešenjem, kako je to advokat Dragomir Mrdalj tražio u zahtevu za isplatu troškova na ime sastava žalbe na rešenje o troškovima od 27.06.2017. godine.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, kojim se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata Republike Srbije, odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić