Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца браниоцу окривљеног АА – адвокату Драгомиру Мрдаљу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета, са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца истиче да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП и Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката Републике Србије – Тарифни број 4 став 2.

Према наводима захтева, Апелациони суд у Београду је учинио наведену повреду закона на тај начин што је одбио захтев за исплату трошкова адвоката Драгомира Мрдаља од 27.06.2017. године, на име састава жалбе, са образложењем да се у конретном случају не ради о издатку учињеном поводом поступка, ни о награди и нужном издатку браниоца, нити о стварном и нужном издатку предузетом у корист одбране окривљеног.

Према ставу Републичког јавног тужиоца изложеном у захтеву за заштиту законитости, жалба на решење о трошковима кривичног поступка браниоца окривљеног у конкретном случају представља поднесак у ширем смислу, сходно Тарифном броју 4. став 2, па бранилац окривљеног има право на накнаду трошкова, односно право на награду на име састављања жалбе на решење о трошковима кривичног поступка, без обзира што ова награда није таксативно предвиђена Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, Тарифним бројем 5, који прописује награду адвокату за састављање правних лекова.

Изложене наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим, из следећих разлога:

Одредбом члана 267. ЗКП, прописано је да о дужности плаћања трошкова који настану код суда правног лека – одлучује тај суд, сходно одредби члана 261. до 266. овог законика.

Према одредби члана 262. став 1. ЗКП, у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучиће се ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе. Да би о томе одлучио, суд правног лека мора имати захтев за накнаду трошкова. Стога у поступку по правним лековима, захтев за накнаду трошкова мора бити постављен у поднетом правном леку.

Одредбом члана 262. став 2. ЗКП, прописано је да, ако недостају подаци о висини трошкова – посебно решење о висини трошкова донеће председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве.

Како је у време подношења жалбе на решење о трошковима Кж1 бр.1450/16 од 01.03.2017. године, адвокату Драгомиру Мрдаљу била позната висина трошкова за састав жалбе по Адвокатској тарифи, а захтев за накнаду истих није истакао у поднетој жалби, то по оцени овога суда у конкретном случају нису били испуњени услови из члана 262. став 2. ЗКП, да се о истима одлучи посебним решењем, како је то адвокат Драгомир Мрдаљ тражио у захтеву за исплату трошкова на име састава жалбе на решење о трошковима од 27.06.2017. године.

Стога је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, којим се указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП и Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката Републике Србије, одбио као неоснован.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                        Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                   Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић