Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, presudom Kž1 Po1 br. 4/16 od 24.03.2016. godine, odbio je kao neosnovanu, između ostalih, žalbu branioca okr. Marijane Hromček, adv. S.L. i presudu Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 br. 124/15 od 11.12.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. Marijane Hromček, adv. S.L., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K Po1 br. 124/15 od 11.12.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, Kž1 Po1 br. 4/16 od 24.03.2016. godine, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, odnosno zbog toga što je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u celini usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i u celini preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okr. Marijanu Hromček oglasiti krivom za izvršenje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz stava 3. člana 350. KZ i osuditi je na kaznu zatvora od jedne godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Marijane Hromček je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okr. Marijane Hromček u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, mada je ovako ne opredeljuje, a što proizilazi iz navoda zahteva da se u konkretnom slučaju ne radi o izvršenju krivičnog dela od strane grupe, ni organizovane kriminalne grupe u smislu člana 112. stav 35. KZ, jer okr. Marijana Hromček nije delovala u okviru bilo kojeg tima, grupe, ni organizovane kriminalne grupe, nije imala određen zadatak, ni učestvovala u podeli dobiti, već je smatrala da čini prijateljsku uslugu okr. Draganu Čeleketiću, za koji je bila povremeno čašćena samo u iznosu od po 100 evra i poznavala je samo okr. Timeu Čonka, koja je radila kao taksista i sa kojom je komunicirala oko prevoza ljudi, pa eventualno može biti odgovorna samo za izvršenje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz stava 3. člana 350. KZ.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Prema činjeničnom opisu dela i činjeničnom stanju utvrđenom u pobijanoj prvostepenoj presudi, okr. Marijana Hromček je u označenom periodu delovala u okviru organizovane kriminalne grupe, kao i okrivljeni Timea Čonka i Sebadin Dobreva i već osuđeni Željko Dimović, Beki Fazliu, Radovan Berar i Mirjan Isakov, svi sporazumno u cilju vršenja krivičnih dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, svaki sa određenim zadatkom i ulogom u okviru plana delovanja koji je sačinio organizator grupe okr. Dragan Čeleketić i po njegovim nalozima, a radi sticanja neposredne finansijske koristi koju su ostvarili i delili u zavisnosti od njihove uloge u pojedinačnim radnjama nedozvoljenog tranzita migranata kroz Srbiju i njihovog nedozvoljenog prelaza granice Srbije, pri čemu je okr. Marijana Hromček imala zadatak da po dolasku migranata na teritoriju Subotice obavesti okr. Timeu Čonka gde treba da preuzme migrante radi prevoza do određenog dogovorenog mesta i da vozeći drugo vozilo ispred taksi vozila okr. Timee Čonka „čisti“ put, pazeći da ne naiđu na policijske patrole, sve do predaje migranata okr. Mirjanu Isakovu, sa istim zadatkom „čišćenja“ puta i nakon prelaska vozila granice na graničnom prelazu Horgoš ili Kelebija, na teritoriji Mađarske, koji zadatak je vršila za imovinsku korist od 100 evra po turi nedozvoljenog prelaza granice, s tim da je navedeni zadatak okr. Marijana Hromček obavila u više slučajeva nedozvoljenog tranzita i prelaza granice Srbije, ukupno 29 lica – migranata, po konkretnim nalozima organizatora grupe i na način bliže opisan pod tačkama 1. do 6. izreke prvostepene presude, koje radnje je preduzela u stanju potpune uračunljivosti, sa umišljajem (svesno i voljno) koji uključuje i svest da je pre i posle radnji koje je ona preduzimala (i okr. Timea Čonka) neko preduzimao radnje kojim se omogućava tranzit migranata do Subotice i prelaz granice Srbije, te i dalje preuzimanje i prevoz migranata, dakle svest da deluje kao pripadnik organizovane kriminalne grupe.

Na osnovu tako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su navedenim radnjama okr. Marijane Hromček ostvarena obeležja produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi sa stavom 2. i članom 61. stav 1. KZ, koju pravnu ocenu dela je prihvatio i drugostepeni sud.

Stoga se bez osnova u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. Marijane Hromček ističe da je učinjena povreda zakona pogrešnom kvalifikacijom dela okrivljene, u vezi sa stavom branioca da okrivljena nije delovala u okviru organizovane kriminalne grupe i da to ni u kom slučaju nije bila organizovana kriminalna grupa.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i s tim u vezi navodi da su razlozi u prvostepenoj presudi generalno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, jer nisu dati razlozi o dokazima i činjenicama na osnovu kojih sud utvrđuje da je okrivljena delovala kao član organizovane kriminalne grupe ni o pravnoj kvalifikaciji dela okrivljene, pri čemu su u zahtevu označene činjenice za koje branilac okrivljene istovremeno ističe da nisu pravilno utvrđene i da nisu dokazane, a tiču se saznanja, odnosno svesti i volje okrivljene da deluje kao član organizovane kriminalne grupe i dogovora svih okrivljenih da učestvuju u realizaciji plana organizovane kriminalne grupe, na koji način osporava i činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

Takođe, kao razlog podnošenja zahteva, branilac okrivljene ističe povredu zakona u smislu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, sa obrazloženjem da je odluka o krivičnoj sankciji izrečenoj okr. Marijani Hromček nepravilna, s obzirom na utvrđene olakšavajuće okolnosti na njenoj strani, i to pobude iz kojih je učinila delo, raniji život (neosuđivana), lične prilike (smohrana majka deteta od 2, 7. godine i u sedmom mesecu trudnoće, nezaposlena) i naročito njeno držanje posle učinjenog dela (priznanje dela).

Međutim, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Marijane Hromček u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.