Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, пресудом Кж1 По1 бр. 4/16 од 24.03.2016. године, одбио је као неосновану, између осталих, жалбу браниоца окр. Маријане Хромчек, адв. С.Л. и пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 бр. 124/15 од 11.12.2015. године, потврдио.

Бранилац окр. Маријане Хромчек, адв. С.Л., поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К По1 бр. 124/15 од 11.12.2015. године и Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, Кж1 По1 бр. 4/16 од 24.03.2016. године, због повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. Законика о кривичном поступку, односно због тога што је на чињенично стање утврђено у правноснажној одлуци погрешно примењен закон, са предлогом да Врховни касациони суд у целини усвоји захтев за заштиту законитости и у целини преиначи првостепену и другостепену пресуду тако што ће окр. Маријану Хромчек огласити кривом за извршење кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из става 3. члана 350. КЗ и осудити је на казну затвора од једне године.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Маријане Хромчек је неоснован у делу који се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, док је у осталом делу захтев недозвољен.

Бранилац окр. Маријане Хромчек у захтеву за заштиту законитости истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, мада је овако не опредељује, а што произилази из навода захтева да се у конкретном случају не ради о извршењу кривичног дела од стране групе, ни организоване криминалне групе у смислу члана 112. став 35. КЗ, јер окр. Маријана Хромчек није деловала у оквиру било којег тима, групе, ни организоване криминалне групе, није имала одређен задатак, ни учествовала у подели добити, већ је сматрала да чини пријатељску услугу окр. Драгану Челекетићу, за који је била повремено чашћена само у износу од по 100 евра и познавала је само окр. Тимеу Чонка, која је радила као таксиста и са којом је комуницирала око превоза људи, па евентуално може бити одговорна само за извршење кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из става 3. члана 350. КЗ.

Изложени наводи захтева, по оцени Врховног касационог суда, нису основани.

Према чињеничном опису дела и чињеничном стању утврђеном у побијаној првостепеној пресуди, окр. Маријана Хромчек је у означеном периоду деловала у оквиру организоване криминалне групе, као и окривљени Тимеа Чонка и Себадин Добрева и већ осуђени Жељко Димовић, Беки Фазлиу, Радован Берар и Мирјан Исаков, сви споразумно у циљу вршења кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, сваки са одређеним задатком и улогом у оквиру плана деловања који је сачинио организатор групе окр. Драган Челекетић и по његовим налозима, а ради стицања непосредне финансијске користи коју су остварили и делили у зависности од њихове улоге у појединачним радњама недозвољеног транзита миграната кроз Србију и њиховог недозвољеног прелаза границе Србије, при чему је окр. Маријана Хромчек имала задатак да по доласку миграната на територију Суботице обавести окр. Тимеу Чонка где треба да преузме мигранте ради превоза до одређеног договореног места и да возећи друго возило испред такси возила окр. Тимее Чонка „чисти“ пут, пазећи да не наиђу на полицијске патроле, све до предаје миграната окр. Мирјану Исакову, са истим задатком „чишћења“ пута и након преласка возила границе на граничном прелазу Хоргош или Келебија, на територији Мађарске, који задатак је вршила за имовинску корист од 100 евра по тури недозвољеног прелаза границе, с тим да је наведени задатак окр. Маријана Хромчек обавила у више случајева недозвољеног транзита и прелаза границе Србије, укупно 29 лица – миграната, по конкретним налозима организатора групе и на начин ближе описан под тачкама 1. до 6. изреке првостепене пресуде, које радње је предузела у стању потпуне урачунљивости, са умишљајем (свесно и вољно) који укључује и свест да је пре и после радњи које је она предузимала (и окр. Тимеа Чонка) неко предузимао радње којим се омогућава транзит миграната до Суботице и прелаз границе Србије, те и даље преузимање и превоз миграната, дакле свест да делује као припадник организоване криминалне групе.

На основу тако утврђених чињеница, првостепени суд је правилно закључио да су наведеним радњама окр. Маријане Хромчек остварена обележја продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 4. у вези са ставом 2. и чланом 61. став 1. КЗ, коју правну оцену дела је прихватио и другостепени суд.

Стога се без основа у захтеву за заштиту законитости браниоца окр. Маријане Хромчек истиче да је учињена повреда закона погрешном квалификацијом дела окривљене, у вези са ставом браниоца да окривљена није деловала у оквиру организоване криминалне групе и да то ни у ком случају није била организована криминална група.

Бранилац окривљене као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и с тим у вези наводи да су разлози у првостепеној пресуди генерално нејасни и у знатној мери противречни, јер нису дати разлози о доказима и чињеницама на основу којих суд утврђује да је окривљена деловала као члан организоване криминалне групе ни о правној квалификацији дела окривљене, при чему су у захтеву означене чињенице за које бранилац окривљене истовремено истиче да нису правилно утврђене и да нису доказане, а тичу се сазнања, односно свести и воље окривљене да делује као члан организоване криминалне групе и договора свих окривљених да учествују у реализацији плана организоване криминалне групе, на који начин оспорава и чињенично стање у побијаној правноснажној пресуди.

Такође, као разлог подношења захтева, бранилац окривљене истиче повреду закона у смислу одредбе члана 441. став 1. ЗКП, са образложењем да је одлука о кривичној санкцији изреченој окр. Маријани Хромчек неправилна, с обзиром на утврђене олакшавајуће околности на њеној страни, и то побуде из којих је учинила дело, ранији живот (неосуђивана), личне прилике (смохрана мајка детета од 2, 7. године и у седмом месецу трудноће, незапослена) и нарочито њено држање после учињеног дела (признање дела).

Међутим, према одредби члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног у границама права која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП) могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, као ни због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, због чега је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Маријане Хромчек у делу у којем је поднет из наведених разлога, оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, на основу члана 491. став 1. ЗКП у односу на одбијајући део, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен.

Записничар                                                                                                                                Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                   Јанко Лазаревић,с.р.