Na osnovu člana 262. stav 2. ZKP obavezana je okrivljena da sudu naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu čija će visina biti određena naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 32/14 od 03.04.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal i žalba branioca okrivljene Marije Nešić, adv. N.T. izjavljene protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 71/14 od 20.11.2014. godine i ista je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljene Marije Nešić, adv. N.T., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili pak pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkom javnom tužiocu i braniocu okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljene Marije Nešić, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 453, člana 497. stav 1. i 420. stav 1. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Prema navodima zahteva, navedena povreda je učinjena time što je sud povredio identitet optužnog akta na štetu okrivljene, jer javni tužilac nije menjao optužni akt, a sud je sam izmenio opis radnje izvršenja krivičnog dela, jer je okrivljena oglašena krivom da je „prekoračila granice službenog ovlašćenja sudije“ koja radnja tokom postupka joj nije bila stavljena na teret, već da joj je bila stavljena na teret radnja izvršenja „iskorišćavanjem službenog položaja“ čime je povređena zabrana reformatio in peius, a Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene Marije Nešić je isticao već u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na stranama 3 i 4 obrazloženja, dao veoma jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Pored iznetog Vrhovni kasacioni sud nalazi, da nema prekoračenja optužbe ukoliko sud u okviru iste pravne kvalifikacije utvrdi da umesto jednog postoji drugi alternativno propisani oblik krivičnog dela, što je u konkretnoj situaciji slučaj (radnja izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ ima tri oblika: iskorišćavanje službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica službenog položaja ili ovlašćenja ili nevršenje službene dužnosti), pa su suprotni navodi izneti u zahtevu branioca okrivljene ocenjeni neosnovanim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                        Nevenka Važić,s.r.