На основу члана 262. став 2. ЗКП обавезана је окривљена да суду накнади трошкове кривичног поступка у износу чија ће висина бити одређена накнадно посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1 По1 32/14 од 03.04.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал и жалба браниоца окривљене Марије Нешић, адв. Н.Т. изјављене против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К По1 71/14 од 20.11.2014. године и иста је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљене Марије Нешић, адв. Н.Т., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји, преиначи побијане пресуде и окривљену ослободи од оптужбе или пак побијане пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичком јавном тужиоцу и браниоцу окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Бранилац окривљене Марије Нешић, захтев за заштиту законитости поднео је због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 453, члана 497. став 1. и 420. став 1. ЗКП, а из образложења захтева произилази да је захтев поднет због повреде кривичног закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП. Према наводима захтева, наведена повреда је учињена тиме што је суд повредио идентитет оптужног акта на штету окривљене, јер јавни тужилац није мењао оптужни акт, а суд је сам изменио опис радње извршења кривичног дела, јер је окривљена оглашена кривом да је „прекорачила границе службеног овлашћења судије“ која радња током поступка јој није била стављена на терет, већ да јој је била стављена на терет радња извршења „искоришћавањем службеног положаја“ чиме је повређена забрана reformatio in peius, а Врховни касациони суд изнете наводе захтева оцењује неоснованим.

Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљене Марије Нешић је истицао већ у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да је тај жалбени навод неоснован и о томе на странама 3 и 4 образложења, дао веома јасне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП.

Поред изнетог Врховни касациони суд налази, да нема прекорачења оптужбе уколико суд у оквиру исте правне квалификације утврди да уместо једног постоји други алтернативно прописани облик кривичног дела, што је у конкретној ситуацији случај (радња извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ има три облика: искоришћавање службеног положаја или овлашћења, прекорачење граница службеног положаја или овлашћења или невршење службене дужности), па су супротни наводи изнети у захтеву браниоца окривљене оцењени неоснованим.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним правноснажним пресудама није учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП на коју се указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                              Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                        Нeвенка Важић,с.р.