Na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP obavezani su okrivljeni Vladan Šubarević, Slobodan Paunović, Giovani Accrogliano i Dobrila Vekić da solidarno isplate na ime dela imovinskpravnog zahteva Gradu Beogradu iznos od 44.490.628,89 dinara, dok su okrivljeni Slobodan Paunović, Giovani Accrogliano i Dobrila Vekić obavezani da na ime dela imovinskopravnog zahteva Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“ solidarno isplate i iznos od 1.391.938,88 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP upućeni su oštećeni Grad Beograd i oštećeni Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa“ da preostali deo imovinskopravnog zahteva, koji se odnosi na radnje izvršenja opisane u stavu I tačka 1. i tačka 3. ove presude, ostvare u parnici. Na osnovu odredbe člana 261. i člana 264. ZKP okrivljeni Vladan Šubarević, Slobodan Paunović, Giovani Accrogliano i Dobrila Vekić su obavezani da sudu na ime troškova krivičnog postupka plate iznose i to: okrivljeni Vladan Šubarević iznos od 34.968,00 dinara, okrivljeni Slobodan Paunović iznos od 34.968,00 dinara, okrivljeni Giovani Accrogliano iznos od 34.968,00 dinara a okrivljena Dobrila Vekić iznos od 43.548,00 dinara kao i da svi okrivljeni sudu na ime paušala plate iznos od po 20.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 26/2018 od 03.07.2019. godine u stavu I, usvojena je žalba branioca okrivljenog Vladana Šubarević, advokata Seada Spahovića i Vladimira Gajića i preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-PO1. br. 80/2017 od 28.05.2018. godine u osuđujućem delu u stavu I-1 izreke presude, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Vladana Šubarevića na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ. U istom stavu odlučeno je da troškovi krivičnog postupka u smislu odredbe člana 265. stav 1. KZ padaju na teret budžetskih sredstava suda. U stavu II, označene presude delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenog Slobodana Paunovića, advokata Gordane Nešić Ćetković i Dragoslava Ćetkovića, branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Saše Milovanovića i okrivljene Dobrile Vekić i njenog branioca advokata Marka Kljajevića i preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-PO1. br. 80/2017 od 28.05.2018. godine, samo u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, krivičnopravne radnje okrivljenih Slobdana Paunovića, Giovani Accrogliano i Dobrile Vekić za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim u stavu I-1 izreke, pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 35. KZ, za koje krivično delo ih je Apelacioni sud primenom citiranih zakonskih propisa i odredbi člana 4, 42, 45, 54. i 63. KZ, a u odnosu na okrivljenu Dobrilu Vekić i na osnovu odredbi člana 56. i 57. KZ osudio i to: okrivljenog Slobodana Paunovića na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 21.10.2009. godine do 06.10.2010. godine, okrivljenog Giovani Accrogliano na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru 21.10.2009. godine do 24.02.2011. godine i okrivljenu Dobrilu Vekić na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju kaznu joj je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 21.10.2009. godine do 06.07.2010. godine, a koja kazna se u smislu odredbi člana 45. stav 5. i 6. KZ ima izvršiti tako što će je okrivljena Dobrila Vekić izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ... - ..., ulica ..., sa primenom elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Takođe je određeno da, ukoliko okrivljena Dobrila Vekić, jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak izrečene kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog Slobodana Paunovića, advokata Gordane Nešić Ćetković i Dragoslava Ćetkovića, branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Saše Milovanovića i okrivljene Dobrile Vekić i njenog branioca advokata Marka Kljajevića odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu u odnosu na ove okrivljene, potvrđena. U stavu II, iste presude, Apelacioni sud u Beogradu, je okrivljenog Giovani Accrogliano na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP obavezao da na ime imovinskopravnog zahteva Gradu Beogradu isplati iznos od 15.697.600,00 dinara a oštećeni Grad Beograd i Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa“ su za preostali deo imovinskopravnog zahteva u smislu odredbe člana 258. stav 4. ZKP upućeni na parnicu. Na osnovu odredbe člana 261. i 264. ZKP okrivljeni Slobodan Paunović, Giovani Accrogliano i Dobrila Vekić su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka plate sudu iznos od po 13.858,77 dinara, kao i da plate sudu na ime paušala iznos od po 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U stavu III, presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 26/2018 od 03.07.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-PO1. br. 80/2017 od 28.05.2018. godine, u oslobađajućem delu u stavu II u odnosu na okrivljenog Vladana Šubarevića u stavu III u odnosu na okrivljenog Vladana Šubarevića, Slobodana Paunovića, Giovani Accrogliano i Milana Savića i u stavu IV u odnosu na okrivljene Vladana Šubarevića, Slobodana Paunovića, Giovani Accrogliano i Jasminu Jelić, potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu u stavu II, Posebno odeljenje Kž1 Po1 26/2018 od 03.07.2019. godine, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Marko Kljajević, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijanu presudu Apelacionog suda u Beogradu u stavu II izreke presude, tako što će okrivljenog Giovani Accrogliano osloboditi od optužbe za krivičnopravne radnje navedene u stavu I-1 izreke prvostepene presude, za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 35. KZ ili istu ukine u stavu II izreke presude u odnosu na okrivljenog Giovani Accrogliano i u ukinutom delu u odnosu na ovog okrivljenog predmet vrati na ponovno suđenje Apelacionom sudu u Beogradu, Posebno odeljenje;

- branilac okrivljene Dobrile Vekić, advokat Marko Kljajević, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijanu presudu Apelacionog suda u Beogradu u stavu II izreke presude, tako što će okrivljenu Dobrilu Vekić osloboditi od optužbe za krivičnopravne radnje navedene u stavu I-1 izreke prvostepene presude, za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 35. KZ ili istu ukine u stavu II izreke presude u odnosu na okrivljenu Dobrilu Vekić i u ukinutom delu u odnosu na ovu okrivljenu predmet vrati na ponovno suđenje Apelacionom sudu u Beogradu, Posebno odeljenje;

- branilac okrivljenog Slobodana Paunovića, advokat Momčilo Bulatović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 PO1 26/2018 od 03.07.2019. godine u stavu II izreke i vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Beogradu ili pobijanu presudu preinači u stavu II i okrivljenog Slobodana Paunovića na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP oslobodi od optužbe, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo ili pobijanu presudu preinači i okrivljenog Slobodana Paunovića, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobodi od optužbe, jer nije dokazano da je okrivljeni učinio delo za koje je optužen;

- branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Saša Milovanović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijanu presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 26/2018 od 03.07.2019. godine, ukine u celini ili u delu koji se napada zahtevom za zaštitu zakonitosti i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da istu preinači tako što će okrivljenog Giovani Accrogliano osloboditi od optužbe za delo za koje se tereti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Marka Kljajevića, okrivljene Dobrile Vekić, advokata Marka Kljajevića i okrivljenog Slobodana Paunovića, advokata Momčila Bulatovića su neosnovani u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Saše Milovanovića i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. U preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su nedozvoljeni.

Advokat Marko Kljajević u zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podneo u svojstvu branioca okrivljenog Giovani Accrogliano i u zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podneo u svojstvu branioca okrivljene Dobrile Vekić, kao i branilac okrivljenog Slobodana Paunovića, advokat Momčilo Bulatović, numerišu povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, s tim što iz navoda podnetih zahteva proizilazi da pravnosnažnu presudu pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Advokat Marko Kljajević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji je podneo u svojstvu branioca okrivljenog Giovani Accrogliano i u zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji je podneo u svojstvu branioca okrivljene Dobrile Vekić, navodi da izreka presude u odnosu na navedene okrivljene, u opisu ne sadrži krivicu, iako je to propisano članom 14. KZ u vezi člana 22. KZ, te da nedostaje opisani subjektivni element bića krivičnog dela prema okrivljenom Giovani Accrogliano i okrivljenoj Dobrili Vekić. U vezi sa navedenim, branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Marko Kljajević navodi i da se kao radnje izvršenja krivičnog dela pomaganjem navode: „dostavili tehničke uslove i karakteristike medicinskog nameštaja italijanskog proizvođača „...“ ...“ čime su omogućili da se u postupku javne nabavke kao najpovoljniji ponuđač izabere „Žad farmacija“. Advokat Marko Kljajević u zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji je podneo u svojstvu branioca okrivljene Dobrile Vekić iznosi slične navode i ukazuje da sudovi na proizvoljan način određuju radnje pomaganja bez elemenata umišljaja i povezivanja sa radnjom izvršenja krivičnog dela, te da u pobijanoj presudi nema ni jednog racionalnog razloga za postojanje pomaganja kao oblika saučesništva niti da su elementi bića predmetnog krivičnog dela obuhvaćeni bilo čijim umišljajem pa ni okrivljene Dobrile Vekić. U vezi sa iznetim, advokat Marko Kljajević u zahtevima, koje je podneo u svojstvu branioca okrivljenog Giovani Accrogliano i okrivljene Dobrile Vekić citira zakonske odredbe člana 35. KZ i člana 36. KZ.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i branilac okrivljenog Slobodana Paunovića, advokat Momčilo Bulatović navodi da su radnje pomaganja jasno definisane članom 35. KZ, a da radnje koje je navodno preduzeo Slobodan Paunović apsolutno nisu, niti mogu biti radnje pomaganja, da se nijedna od navedenih radnji čak i da je preduzeta na način kako je to predstavljeno u presudi ne nalazi u korpusu radnji koje su predviđene članom 35. stav 2. KZ. Takođe se navodi i da je za radnje pomaganja potreban i umišljaj, odnosno svest pomagača da pruža pomoć radi izvršenja određenog krivičnog dela. Po stavu odbrane, obzirom da nije došlo do izvršenja krivičnog dela, odnosno da nije dokazano da je isto izvršeno od Vladana Šubarevića ne može se videti kakvu to svest i u pogledu kog krivičnog dela može da ima okrivljeni Slobodan Paunović.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti advokata Marka Kljajevića i advokata Momčila Bulatovića su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da su okrivljeni Giovani Accrogliano, Dobrila Vekić i Slobodan Paunović sa umišljajem pomogli optuženom Nikoli Miliniću, kao direktoru Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“, prema kome je postupak razdvojen, pri čemu su bili svesni svoga dela, znali da je njihovo delo zabranjeno i hteli njegovo izvršenje. Imajući u vidu navedeno, iz izreke pobijane pravnosnažne presude jasno proizilazi da ista sadrži subjektivni odnos okrivljenih Giovani Accrogliano, Dobrile Vekić i Slobodana Paunovića, prema izvršenom krivičnom delu. Shodno iznetom, izreka pravnosnažne presude sadrži subjektivne elemente bića krivičnog dela, za koja su navedeni okrivljeni pravnosnažno osuđeni.

Takođe, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, u izreci pobijane pravnosnažne presude su jasno i precizno navedene radnje koje je preduzeo svako od okrivljenih kritičnom prilikom i to da je: okrivljena Dobrila Vekić zajedno sa okrivljenim Nikolom Milinićem prema kome je postupak razdvojen, prilagodila uslove i tehničke karakteristike medicinskog nameštaja uslovima i karakteristikama koje jedino ispunjava nameštaj italijanskog proizvođača „...“ a koje su im prethodno dostavljene od strane okrivljenih Slobodana Paunovića i Giovani Accrogliano, te da je okrivljena Dobrila Vekić a po dogovoru sa okrivljenim Nikolom Milinićem prema kome je postupak razdvojen, u predmetnom postupku uputila poziv za dostavljanje ponude preduzećima, čije podatke su im prethodno dostavili okrivljeni Slobodan Paunović i okrivljeni Giovani Accrogliano, a koja preduzeća su dala međusobno usklađene uslove ponude, s`tim što se među tim preduzećima nalazilo i preduzeće „Žad farmacija“ čiji je direktor AA, koja je dostavila ponudu za učestvovanje u postupku javne nabavke bez prethodnog objavljivanja za nabavku nameštaja za potrebe Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“, pri čemu je predmet ponude medicinski nameštaj italijanskog proizvođača marke „...“, koju ponudu je prethodno dobila od okrivljenog Giovani Accrogliano, a sve u cilju izbora preduzeća „Žad farmacija“ kao najpovoljnijeg ponuđača čime su i omogućili da se u postupku javne nabavke kao formalno najpovoljniji ponuđač izabere preduzeće „Žad farmacija“, nakon čega je kasnije i došlo do zaključenja ugovora o isporuci nameštaja po specifikaciji u ponudi koji je zaključen između preduzeća „Žad farmacija“ i Kliničko-bolničkog centra. Imajući u vidu napred navedeno, te odredbe člana 35. i 36. KZ kojima je propisano pomaganje u izvršenju krivičnog dela kao oblika saučesništva, s tim što su radnje pomaganja u članu 35. stav 2. KZ opredeljene samo kao tipične, što ne isključuje da se kao radnje pomaganja mogu smatrati i druge radnje, kojima se sa umišljajem doprinosi izvršenju krivičnog dela, kao i granice odgornosti i kažnjivosti saučesnika, jasno proizilazi da su radnjama pomaganja okrivljenih Giovani Accrogliano, Dobrile Vekić i Slobodana Paunovića i to onim radnjama, koje nisu izričito pobrojane u stavu 2. člana 35. KZ, stvoreni uslovi za realizaciju javne nabavke protivno propisima, te samim tim i za nastupelu posledicu u vidu pribavljanja imovinske koristi, u smislu izvršenja krivičnog dela iz člana 359. KZ.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih Giovani Accrogliano i okrivljene Dobrile Vekić, advokat Marko Kljajević u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe i da u izreci pobijane presude, stoji da su Slobodan Paunović, Giovani Accrogliano, Dobrila Vekić krivi što su u periodu od juna 2007. godine do 25.08.2008. godine u Beogradu u svojstvu službenih lica ..., . Po stavu odbrane, obzirom na odredbu člana 112. stav 3. KZ, okrivljeni Giovani Accrogliano nije imao svojstvo službenog lica, te da to svojstvo nije imala ni okrivljena Dobrila Vekić. U odnosu na okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Marko Kaljejvić navodi da objektivni lični uslovi krivične odgovornosti su okolnosti lične ili objektivne prirode od čijeg postojanja zavisi da li izvesno lice može biti krivac kod određenog krivičnog dela kao što je zloupotreba službenog položaja, a da se ne može iskorišćavati službeni položaj kada izvršilac nema svojstvo službenog lica, pa samim tim nema mogućnosti preduzimanja radnje izvršenja krivičnog dela protiv službene dužnosti. Na sličan način, advokat Marko Kljajević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, podnetom u svojstvu branioca okrivljene Dobrile Vekić navodi da ova okrivljena nije imala svojstvo službenog lica, već naprotiv da je imala svojstvo zaposlenog lica na osnovu ugovora o radu u KBC „Bežanijska kosa“.

Međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, obzirom da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da svojstvo službenih lica u konkretnom slučaju nije dato pomagačima - ovde okrivljenima Giovani Accrogliano, Dobrili Vekić i Slobodanu Paunoviću, već jedino okrivljenom Nikoli Miliniću, prema kome je postupak razdvojen i u odnosu na koga je izreci navedeno da je u periodu od juna 2007. do 25.08.2008. godine u Beogradu u svojstvu službenog lica, direktora Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“, iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja pribavio drugome imovinsku korist oštetivši budžet Grada Beograda, u čemu su mu sa umišljajem pomogli okrivljeni Slobodan Paunović, Giovani Accrogliano i Dobrila Vekić. Shodno iznetom, status službenog lica u konkretnom slučaju ima samo okrivljeni Nikola Milinić, prema kome je postupak razdvojen kao direktor KBC „Bežanijska kosa“ i samo njemu se stavlja na teret iskorišćavanje službenih ovlašćenja a što predstavlja radnju izvršenja dela iz člana 359. KZ, a ne i okrivljenima Giovani Accrogliano, Slobodanu Paunoviću i Dobrili Vekić, kako to pogrešno tvrde branioci.

Branilac okrivljenog Giovani Accrogliano i Dobrile Vekić, advokat Marko Kljajević u zahtevima za zaštitu zakonitosti navodi da ne postoji krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ kada je radnjom izvršenja pribavljena imovinska korist pravnom licu, jer u inkriminisanom periodu od juna 2007. godine do 25.08.2008. godine je važio Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 85 od 06. oktobra 2005. godine, 88 od 14. oktobra 2005. godine - ispravka, 107 od 02.12.2005. godine - ispravka) i koji u članu 359. stav 1.i 3. propisuje da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, a u stavu 3. da ako, vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 12 godina. Po stavu odbrane, a pozivajući se na načelni pravni stav Vrhovnog suda Srbije iz odluka, branilac zaključuje da nema krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ kada je radnjom izvršenja pribavljena imovinska korist pravnom licu.

Branilac okrivljenog Slobodana Paunovića, kao i branilac okrivljenih Dobrile Vekić i Giovani Accrogliano, iznosi iste navode i ukazuje da krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1 KZ, kao pasivnog subjekta krivičnog dela sve do septembra meseca 2009. godine sadrži pojam „drugog“. Po stavu odbrane, u vreme izvršenja krivičnog dela, pod pojmom „drugi“ može se podvesti samo fizičko lice ali ne i pravno lice, te da su izmenama Krivičnog zakona od 03.09.2009. godine koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine prošireni elementi bića krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ tako što je dodato iza reči „drugom“ reči „fizičkom ili pravnom licu“, te je shodno tome tek tad unet pojam pravnog lica u član 359. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti u napred navedenom delu, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane nalazeći da se pod pojmom „drugom“ (u vezi pribavljanja kakve koristi) kod krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, i pre zakonskih izmena i dopuna od 03.09.2009. godine (koje su samo precizirale već postojeću praksu u ovom delu), podrazumevalo ne samo fizičko lice, nego i pravno lice. Pri tome, citirane presude u zahtevu za zaštitu zakonitosti advokata Marka Kljajevića, sa suprotnim stavom, nisu od značaja za kasniju sudsku praksu Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, po iznetom pitanju.

Pored iznetog, advokat Marko Kljajević u podnetim zahtevima, ukazujući na povredu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP navodi da ne može krivičnopravno postojati saučesništvo u obliku pomaganja u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, kada ne postoje u krivičnom smislu izvršioci dela, jer je jedan od okrivljenih - izvršilac Vladan Šubarević osporenom presudom pravnosnažno oslobođen od optužbe, a prema drugom izvršiocu - okrivljenom Nikoli Miliniću je odbačena optužnica. Po stavu odbrane, nema pomaganja nepoznatom izvršiocu krivičnog dela, a pravno je nemoguće pomagati u izvršenju krivičnog dela oslobođenom izvršiocu.

Branilac okrivljenog Slobodana Paunovića, advokat Momčilo Bulatović, takođe pobija pravnosnažnu presudu iz istih razloga i navodi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu kojom je preinačena prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog Vladana Šubarevića, Apelacioni sud na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio istog od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. Po stavu odbrane, apsolutno je jasno da okrivljeni Slobodan Paunović ne može da bude odgovoran za bilo koje radnje koje sud definiše kao radnje pomaganja i da ih je preduzeo u odnosu na nekoga ko je pravnosnažno oslobođen da je izvršio krivično delo, te da bez izvršenja krivičnog dela koje se dokazuje pravnosnažnom sudskom odlukom kojom se neko proglašava krivim da je izvršio krivično delo, ne može niko da odgovara za radnje pomaganja u krivičnom delu, jer krivičnog dela nema, niti ima izvršioca tog krivičnog dela. Pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu svojim napadnutim delom nalazi da postoji drugi izvršilac krivičnog dela zloupotreba službenog položaja - direktor „Bežanijske kose“ okrivljeni Nikola Milinić prema kome je postupak razdvojen i optužnica odbačena. Po stavu ovog branioca, u konkretnom slučaju jasno proizilazi da Slobodan Paunović ne može biti neko ko preduzima radnje pomaganja u odnosu na okrivljenog Nikolu Milinića koji ni ne učestvuje u postupku.To dalje znači da se protiv Nikole Milinića ne vodi postupak, ali da ga je sud bez obzira na to osudio, odnosno istom presudio i da ga je de facto oglasio krivim zbog izvršenja ovog krivičnog dela. Pomaganje kao akcesorna radnja, ne može postojati samostalno u konkretnom slučaju i ne može postojati kao radnja pomaganja u odnosu na radnje Nikole Milinića, jer nije utvrđeno da je on izvršio krivično delo da bi se moglo tvrditi da mu je u izvršenju tog dela na bilo koji način pomogao okrivljeni Slobodan Paunović.

Iznete navode zahteva branilaca okrivljenih-advokata Marka Kljajevića i advokata Momčila Bulatovića, Vrhovni kasacioni sud takođe ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, nesporna je činjenica da je u toku postupka, jedan od saizvršilaca - okrivljeni Vladan Šubarević pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. Međutim, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi i da drugi saizvršilac - okrivljeni Nikola Milinić, prema kome je postupak samo razdvojen, nije pravnosnažno oslobođen od optužbe. U odnosu na ovog okrivljenog, postupak je razdvojen i doneto je rešenje kojim je odbačena optužba u smislu člana 416. stav 1. tačka 3) ZKP.

Odredbom člana 416. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da u toku ili po završetku glavnog pretresa veće će rešenjem odbaciti optužnicu ako utvrdi da je kod okrivljenog nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje trajno ne može učestvovati u postupku.

Odredbom člana 417. ZKP propisano je da će se krivični postupak u kojem je rešenjem optužnica odbačena nastaviti na zahtev ovlašćenog tužioca pored ostalog i kada prestanu razlozi iz člana 416. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika, izuzev ako je nadležni državni organ povukao odobrenje za krivično gonjenje.

Imajući u vidu napred navedeno, te činjenicu da rešenje koje je doneto na osnovu odredbe člana 416. ZKP nema materijalnu pravnosnažnost, u smislu krivičnopravne odgovornosti okrivljenog, obzirom da se postupak protiv okrivljenog Nikole Milinića, može nastaviti kada se ispune uslovi propisani odredbom člana 417. ZKP, to se u konkretnom slučaju u odnosu na okrivljenog Nikolu Milinića, (koji se u izreci pobijane pravnosnažne presude pojavljuje kao optuženo lice da je izvršilac krivičnog dela iz člana 359. KZ) postupak može nastaviti, te su neosnovani navodi branilaca okrivljenih da u optužbi, samim tim i u presudi, nema označenog optuženog lica zbog izvršenja krivičnog dela u odnosu na koga se radnje okrivljenih opredeljuju kao radnje pomaganja.

Pored iznetog, mora se imati u vidu i da je pomaganje oblik saučesništva u užem smislu kod koga se sa umišljajem doprinosi izvršenju krivičnog dela i da taj doprinos mora biti u izvesnoj uzročnoj vezi sa izvršenim krivičnim delom. Međutim, radnja pomaganja ne mora biti condicio sine qua non za izvršenje krivičnog dela, jer nije nužno da je reč o takvom doprinosu bez kojeg krivično delo ni u kom slučaju ne bi moglo biti izvršeno. Za postojanje uzročnosti kod pomaganja dovoljno je da je doprinos uticao na ostvarenje krivičnog dela u svom konkretnom obliku. Takođe, za postojanje pomaganja nije potrebno da je kod izvršioca postojala krivica, dovoljno je da su ostvareni objektivni elementi krivičnog dela - „limitirana akcesornost“, uz postojanje subjektivnog odnosa izvršioca. Limitirana ili ograničena akcesornost podrazumeva da se ne traži da su ostvareni svi opšti elementi krivičnog dela, tj.da je izvršilac i postupao sa krivicom već je dovoljno da je izvršilac ostvario sve objektivne elemente krivičnog dela. Uslov je, dakle, postojanje krivičnog dela, s`tim što je dovoljno izvršenje dela koje je kao krivično delo predviđeno u zakonu i koje je protivpravno.

Imajući u vidu napred navedeno, te činjenicu da je u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni Nikola Milinić, prema kome je postupak razdvojen optužen da je kao direktor Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“ u svojstvu službenog lica, iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja pribavio drugom imovinsku korist u iznosu bliže opredeljenom u izreci, oštetivši budžet Grada Beograda za navedeni iznos uvećan za PDV, a da su mu u izvršenju tog dela sa umišljajem pomogli okrivljeni Slobodan Paunović, Giovani Accrogliano i Dobrila Vekić, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u napred navedenom delu. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, prema činjeničnom opisu radnje iz izreke pravnosnažne presude optužbom je označen izvršilac krivičnog dela, s`tim što je prema njemu postupak razdvojen, što nije od značaja za drugačiju odluku ovog suda, a naročito imajući u vidu činjenicu da je postupak vođen protiv dvojice saizvršilaca - Slobodana Šubarevića i Nikole Milinića kao i troje pomagača - okrivljenih Slobodana Paunovića, Giovani Accrogliano i Dobrile Vekić, a da je oslobađajuća pravnosnažna presuda doneta samo u odnosu na jednog saizvršioca - Slobodana Šubarevića, ali ne i u odnosu na okrivljenog Nikolu Milinića. Pri tome, Vrhovni kasacioni sud u ovom postupku i u ovom trenutku ne dira u pretpostavku nevinosti okrivljenog Nikole Milinića.

Imajući u vidu sve napred navedeno neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Marka Kljajevića, okrivljene Dobrile Vekić, advokata Marka Kljajevića i okrivljenog Slobodana Paunovića, advokata Momčila Bulatovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1).

Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pobijane presude Apelacionog suda u Beogradu podneo je i advokat Saša Milovanović, u svojstvu branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Saša Milovanović navodi da je sud u dokaznom postupku koji je prethodio pravnosnažnim presudama između ostalih koristio i dokaze u vidu prisluškivanih telefonskih razgovora i drugih oblika komunikacije, a shodno odredbi člana 232. tada važećeg ZKP, za koje dokaze sud zauzima stav da su pribavljeni pravno valjanim načinom. Sud koristi prisluškivane telefonske razgovore kao dokaz u postupku pozivajući se na to da su u kritično vreme postojali osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. KZ u odnosu na koje njegov branjenik - Giovani Accrogliano, nikad nije oglašen krivim, niti je pravnosnažnom sudskom odlukom dokazano da je ovakvo krivično delo uopšte izvršeno. U okviru ovih dokaza, kao nezakoniti dokaz branilac Giovani Accrogliano, advokat Saša Milovanović posebno označava audiozapis snimljenog telefonskog razgovora između NN muške i NN ženske osobe, koji je u transkriptima označen sa datumom nastanka 26.12.2018. godine, i navodi da se isti nije mogao koristiti kao dokaz, jer je postojalo odobrenje za tajni nadzor komunikacije u odnosu na okrivljenog Vladana Šubarevića ali ne i u odnosu na okrivljenog Giovani Accrogliano, pa samim tim kako okrivljeni Giovani Accrogliano nije bio obuhvaćen naredbom, to se prisluškivani razgovor u kom je on učestvovao sa AA, nije mogao koristiti kao dokaz.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Saša Milovanović kao nezakoniti dokaz navodi prisluškivane telefonske razgovore su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Vrhovni kasacioni sud nalazi da dokazi u vidu prisluškivanih telefonskih razgovora i drugih oblika komunikacije nastali iz posebnih dokaznih radnji koje su preduzete na zakonit način, čine dokazni materijal koji predstavlja zakonit dokaz u ovom krivičnom postupku.

Naime, tajni nadzor i snimanje komunikacija koje su putem telefona obavljali okrivljeni obavljeno je po naredbama istražnog sudije Okružnog suda u Beogadu, Posebno odeljenje koje su donete na osnovu člana 232. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/2001 od 28.12.2001. godine..„Službeni glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine) i člana 504-lj ZKP (Službeni list SRJ“ broj 72/2001 od 28.12.2001. godine... „Službeni glasnik RS“, broj 58/2004 od 28.05.2004. godine) koji Zakonik o krivičnom postupku je bio važeći u vreme kada su te radnje preduzete, a prema kojim odredbama se ceni zakonitost ovih radnji, shodno prelaznim i završnim odredbama člana 604. trenutno važećeg ZKP.

Prve naredbe za nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima ili optičko snimanje lica su donete 17.07.2008. godine nakon čega su donete i druge naredbe koje se konkretno odnose na okrivljena lica. Nadzor i snimanje vršeni su u zakonom određenim rokovima u ukupnom trajanju od godinu dana bez prekoračenja i to na osnovu člana 232. ZKP u periodu od 17.07.2008. godine do 17.01.2009. godine, odnosno na osnovu člana 504lj ZKP u periodu od 23.04.2009. godine do 21.10.2009. godine. Osnov preduzimanja posebne dokazne radnje bilo je postojanje osnovane sumnje da su izvršena krivična dela određena u odredbi člana 232. stav 1. tačka 3) ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/2001 od 28.12.2001. godine... „Službeni glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine), odnosno konkretnog krivičnog dela sa elementima organizovanog kriminala, davanja i primanja mita, te da su nakon toga okrivljeni, pored ostalih i Giovani Accrogliano procesuirani za životne događaje, u pogledu kojih je određen nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija, a za krivično delo, koje takođe spada u krivična dela određena, odnosno precizirana odredbom člana 232. stav 1. tačka 3) ZKP - za krivična dela iz posebne nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, odnosno krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. KZ (optužnim aktom okrivljenom Vladanu Šubarević stavljeno je na teret, pored ostalih i krivično delo - zločinačko udruživanje iz člana 346. KZ, za koje krivično delo je u ovom postupku pravnosnažno oslobođen). Shodno iznetom, posebne dokazne radnje preduzete su na zakonit način pa je samim tim i dokazni materijal nastao na osnovu ovih naredbi zakonit dokaz u ovom krivičnom postupku.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s`obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Imajući u vidu napred navedenu odredbu, kada je u pitanju audiozapis snimljenog telefonskog razgovora između NN muške i NN ženske osobe, koji je u transkriptima označen sa datumom nastanka 26.12.2018. godine, a koji dokaz branilac Saša Milovanović posebno označava, po stavu Vrhovnog kasacionog suda izvođenjem ovog dokaza u prvostepenom postupku nije načinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a ovo iz razloga što prvostepeni sud nije koristio predmetni audiozapis i transkript snimljenog razgovora kao dokaz, s`obzirom na to da je našao da taj dokaz nije od posebnog značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, odnosno da sa stanovišta prvostepenog suda nema poseban dokazni kvalitet, zbog čega ga nije ni posebno obrazlagao. U prvostepenoj presudi su samo obrazloženi razlozi, zbog kojih je odbijen procesni predlog odbrane da se izdvoji iz spisa navedeni dokaz. Obzirom na navedeno, na ovom dokazu nije zasnovana presuda, a što predstavlja uslov za postojanje povrede iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Saše Milovanovića, kojim ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Giovani Accrogliano advokat Saša Milovanović kao nezakonit dokaz označava i iskaz svedoka AA sa glavnog pretresa obzirom da svedok AA, shodno izveštaju KCS od 28.09.2010. godine, izveštaju - dopisu profesorke doktorke BB od 09.11.2020. godine kao i kasnije obavljenim veštačenjima veštaka dr Zorana Roganovića kao predstavnika komisije veštaka, nije bila procesno sposobna da se sasluša kao svedok na glavnom pretresu.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, o iskazu svedoka AA sa glavnog pretresa se ne može raspravljati kao o nezakonitom dokazu. Naime, loše - teško zdravstveno stanje svedoka AA, ne može ukazati na stav da se radi o nezakonitom dokazu. Zdravstveno stanje svedoka odnosno njegova procesna sposobnost - nesposobnost da svedoči, predstavlja pitanje kredibiliteta svedoka, te da li je i u kojoj meri svedok sposoban da svoja saznanja i zapažanja pravilno reprodukuje pred sudom.

Pri tome, odredbom člana 16. stav 1. ZKP propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih odluka. Članom 84. ZKP propisano je da dokazi koji su pribavljani protivno članu 16. stav 1. ovog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku. Dokaz može biti nezakonit sam po sebi i po načinu pribavljanja. Sam po sebi je nezakonit onaj dokaz koji je sadržinski, u suprotnosti sa Ustavom, zakonom i međunarodnim standardima i uvek je u takvoj suprotnosti, a po načinu pribavljanja u ZKP postoje odredbe koje taksativno navode na kojim dokazima se ne može zasnivati sudska odluka, između ostalih i odredba član 95. stav 4. KZ.

Navedenom odredbom člana 95. stav 4. ZKP propisano je da, ako je kao svedok ispitano lice protivno članu 93. stav 1. ovog zakonika ili ako lice koje je oslobođeno dužnosti svedočenja (član 94. KZ) nije na to upozoreno ili se nije izričito odreklo tog prava ili ako upozorenje i odricanje nije ubeleženo u zapisnik ili ako je iskaz svedoka dobijen protivno članu 9. ovog zakonika, na iskazu svedoka ne može se zasnivati sudska odluka, a odredbom člana 9. ZKP propisano je da je, zabranjena i kažnjiva svaka primena mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog učesnika u postupku.

Imajući u vidu citirane odredbe zakona, u konkretnom slučaju, u odnosu na ovog svedoka - AA nema uslova za primenu odredbe člana 95. stav 4.ZKP.

Shodno iznetom, iskaz svedoka AA sa glavnog pretresa, nije nezakonit dokaz i ne može se ceniti u skladu sa odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, već se njena procesna sposobnost - nesposobnost da svedoči ceni samo kroz ocenu njenog iskaza i verodostojnost takvog iskaza. Pri tome, treba se imati u vidu da iz nalaza i mišljenja komisije veštaka Vojnomedicinske akademije, kojom je određeno veštačenje zdravstvenog stanja svedoka AA, na okolnost njene procesne sposobnosti odnosno njene sposobnosti da pred sudom na glavnom pretresu prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja proizilazi da kod svedoka postoji ispravna orijentacija prema sebi i drugim ličnostima i u vremenu i prostoru bez fenomena depersonalizacije i derealizacije, pažnju kako aktivnu tako i pasivnu usporeno usmerava ali sa prekidima održava, da negira aktuelna i ranija doživljavanja čulnih obmana niti se stiče utisak da iste doživljava, da je misaoni tok skladan nešto sporije u govoru sa povremenim zastajkivanjem kada dođe do fizičkog umora, da su asocijacije adekvatne, da mišljenje na apstraktnom nivou formiranih apstraktnih pojmova bez izmene u formi.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi branioca okrivljene Giovani Accrogliano, advokata Saše Milovanovića, kojima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, iako ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da je izmenama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu 01.06.2007. godine (u primeni od 01.03.2018. godine ) u delu zakonika koji predviđa krivična dela protiv privrede uvedeno krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. KZ i da se po stavu odbrane, predmet optužbe u odnosu na okrivljenog Nikolu Milinića, upravo kreće onako kako je opisano, u granicama bitih zakonskih obeležja krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, te da kako je ovo krivično delo specijalno u odnosu na opšte krivično delo zloupotreba službenog položaja, to elementarna pravna logika nalaže da se u konkretnom slučaju ima primeniti poseban propis, a ne opšti propis, a takođe ovo krivično delo (228. KZ) je blaže i povoljnije po učinioica, pa je i to razlog što se ima primeniti odredba člana 228. KZ na radnje koje se stavljaju na teret okrivljenom Nikoli Miliniću.

Iznete navode branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Saše Milovanovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz razloga što je odredbom člana 228. KZ koja se primenjuje od 01.03.2018. godine propisano da ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. U stavu 2. istog člana propisano je da kaznom iz stava 1. kazniće se i lice koje u naručiocu javne nabavke iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili ne vršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu člana 228. KZ, kojom kao obeležje dela nije propisano pribavljanje imovinske koristi, a što je obeležje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, kao i činjenicu da da je okrivljenom Nikoli Miliniću, prema kome je postupak razdvojen, stavljeno na teret da je iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja pribavio drugom imovinsku korist... na način kako se to optužbom stavlja na teret to se, u konkretnom slučaju, ne mogu radnje okrivljenog Nikole Milinića, u odnosu na koga je postupak razdvojen, kvalifikovati kao krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. KZ.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Saše Milovanovića, kojim ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se odbacuju kao nedozvoljeni, a ovo iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Marko Kljajević u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, u suštini ne postoji osuđujući deo presude u pravnotehničkom smislu, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, odnosno na nerazumljivost izreke. Isti branilac u istom zahtevu navodi i da je Apelacioni sud okrivljenog Giovani Accrogliano, na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP obavezao da na ime imovinskopravnog zahteva isplati Gradu Beogradu iznos od 15.697.600,00 dinara, te s`tim u vezi citira i deo osporene pravnosnažne presude, u kojem Apelacioni sud daje ocenu odbrane okrivljenog Giovani Accrogliano, te iznosi razloge zbog čega smatra da je Apelacioni sud u Beogradu pogrešno ocenio navedenu odbranu okrivljenog Giovani Accrogliano i ističe da je pogrešna i ocena iskaza svedoka AA.Takođe navodi i da nije razrešeno pitanje osnova za isplatu po priznanicama. Shodno iznetom, odbrana smatra da je neosnovano drugostepeni sud obavezao okrivljenog Giovani Accrogliano na plaćanje imovinskopravnog zahteva Gradu Beogradu. Pored navedenog, u zahtevu se navodi da je u odnosu na protivpravnu imovinsku korist kao element dela, odbrana mišljenja da sudski veštak ekonomsko- finansijske struke Jovan Mijaković u osnovnom i dopunskom nalazu i mišljenju i iskazu na glavnom pretresu nije obračunao maržu, PDV na ceo iznos kupoprodajne cene, porez na dobit, troškove osiguranja, kao i da sud nije razmotrio činjenice da je samo za opremanje poliklinike bio planiran iznos od 29.500.000,00 dinara i to za površinu od 1500 m2, a da je medicinskim nameštajem, koji je bio predmet javne nabavke, bila opremljena nova zgrada poliklinike i dnevna onkološka bolnica i dijagnostički centar urgentne i prijemne službe i prostorije za endoskopiju u ukupnoj površini od 3000 m2.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Marko Kljajević u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u pogledu visine protivpravne imovinske koristi, koja je ostvarena krivičnim delom, iznosi sopstvenu ocenu odbrane okrivljenog Giovani Accrogliano i svedoka AA, te s`tim u vezi iznosi činjenične zaključke, koji su drugačiji od onih utvrđenih pobijanom presudom, ukazujući na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Marko Kljajević ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da u pobijanoj presudi nema ni jednog racionalnog razloga za postojanje pomaganja kao oblika saučesništva obzirom da umišljaj pomagača - okrivljenog Giovani Accrogliano mora da obuhvati pored činjenice da svojim radnjama pomaže u izvršenju krivičnog dela okrivljenog Nikolu Milinića i sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, a o čemu u osporenoj presudi nema razloga.

Advokat Marko Kljajević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podneo u svojstvu branioca okrivljene Dobrile Vekić, ukazuje na povredu zakona iz člana 440. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima iste sadržine, kao i u zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji je podneo u svojstvu branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, a koji se sada odnose na ovu okrivljenu.

Takođe, advokat Marko Kljajević, u zahtevima za zaštitu zakonitosti koje je podneo u svojstvu branioca okrivljenog Giovani Accrogliano i okrivljene Dobrile Vekić, navodima vezanim za uzročnost u nastupanju zabranjene posledice, u kojim detaljno obrazlaže procedure potrebne za obavljanje javnih nabavki i dovodi u vezu te procedure, sa umišljajem ovde okrivljenih Giovani Accrogliano i Dobrile Vekić, ponovo, po stavu ovog suda, ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog Slobodana Paunovića, advokat Momčilo Bulatović ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže navodima da, iako prividno izgleda da je promenom pravne kvalifikacije i sada osudom za krivično delo samo pomaganjem, sud odluku upodobio nekom novom činjeničnom stanju i da nije povredio objektivni identitet optužbe, po stavu odbrane to nije tačno, jer su upravo sve radnje koje su po stavu tužilaštva a i suda bile radnje pomaganja, bile vezane za okrivljene Vladana Šubarevića i Nikolu Milinića, pri čemu je postupak prema okrivljenom Nikoli Miliniću razdvojen i optužnica odbačena, te da je ovakvom presudom ista dobila jedan potpuno drugi smisao i potpuno drugu vezu sa potpuno drugim okrivljenima koji ne učestvuju u postupku. Korekcija optužnice presudom može da usledi samo ukoliko je to u svim elementima povoljnije po okrivljenog, a u konkretnom slučaju izostavljanje radnje koje su vezane za Vladana Šubarevića koji je oslobođen i vezivanja navedenih radnji koje navodno preduzima okrivljeni Slobodan Paunović i vezivanjem istih za radnje Nikole Milinića protiv koga je postupak razdvojen i formiranjem ovakvog novog činjeničnog skupa se menja objektivni identitet optužbe. Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog Slobodana Paunovića, advokat Momčilo Bulatović, ne opredeljuje izričito šta je to sud dodao što nije bilo obuhvaćeno optužbom, u smislu prekoračenja optužbe i samo formalno numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok suštinski ukazuje na nerazumljivost izreke, odnosno povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Slobodana Paunovića, advokat Momčilo Bulatović navodi da je u izreci presude, okrivljena Dobrila Vekić oglašena krivom da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, i da prema izreci te presude koja je preinačena napadnutom presudom Apelacionog suda u Beogradu u stavu II, proizilazi da su ove radnje koje su radnje pomaganja, kako sud utvrđuje „čime su pomogli okrivljenima Nikoli Miliniću i Dobrili Vekić ..:“ došli do apsurdne situacije da je okrivljeni Slobodan Paunović osuđen jer je izvršio krivično delo pomaganjem tako što je pomogao pomagaču odnosno Dobrili Vekić, čime ukazuje na nerazumljivost izreke, samim tim bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Slobodana Paunovića, advokat Momčilo Bulatović navodi i da, ukoliko bi bilo izvršeno krivično delo kojim je, kako stoji u izreci presude Apelacionog suda, pribavljena drugom imovinska korist u iznosu od 44.490.628,89 dinara, onda bi ta imovinska korist, kao utvrđena morala biti i oduzeta. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu samo i jedino obavezuje okrivljenog Giovani Accrogliano, da na ime imovinskopravnog zahteva Gradu Beogradu plati iznos od 15.697.600,00 dinara, a za ostali deo imovinskopravnog zahteva svojom presudom sud upućuje na parnicu Grad Beograd kao što istom presudom upućuje i Kliničko- bolnički centar „Bežanijska Kosa“. Po stavu odbrane KBC „Bežanijska Kosa“ nije imala status oštećenog. Na opisani način po stavu Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog Slobodana Paunovića ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu imovinske koristi, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Takođe, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Saše Milovanovića, u preostalom delu je odbačen, obzirom da ovaj branilac ukazuje na činjenične zaključke suda vezane za način obračuna visine imovinskopravne koristi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da je u izreci napadnute pravnosnažne presude u činjeničnom smislu navedeno da je svedok AA od iznosa pribavljene imovinske koristi i sa računa svog preduzeća podigla iznos od 15.697.600,00 dinara i to na ime „dividendi zarade“ koji je iznos predala Giovani Accrogliano. Po nalaženju odbrane, dividende i zarade su zakonom propisane kategorije i ne mogu se poistovetiti sa imovinskom koristi koja je proistekla iz krivičnog dela, jer su dividente i zarada logična posledica zakonito realizovanog posla i to u ime uloženog kapitala. Pored navedenog, branilac okrivljenog Giovani Accrogliano, advokat Saša Milovanović u zahtevu za zaštitu navodi i da je povređen zakon na štetu okrivljenog Giovani Accrogliano i to odredba člana 258. ZKP, kao i sve druge odredbe glave XII ZKP, koje uređuju imovinskopravni zahtev, jer je Apelacioni sud u Beogradu napadnutom presudom isključivo i jedino obavezao okivljenog Giovani Accrogliano da na ime imovinskopravnog zahteva Gradu Beogradu isplati iznos od 15.697.600,00 dinara. S`tim u vezi navodi da je pravnosnažnom izrekom napadnute presude utvrđeno da su okrivljeni Giovani Accrogliano i okrivljeni Slobodan Paunović, koji su oglašeni krivim, međusobno podelili novac od imovinske koristi, a imajući u vidu sadržinu imovinskopravnog zahteva, koji je istaknut u odnosu na sve okrivljene, to je sud bio u obavezi da usvajanjem imovinskopravnog zahteva solidarno obaveže i Giovani Accrogliano i Slobodana Paunovića da nadoknade štetu Gradu Beogradu a ne da takvu obavezu uspostavi samo u odnosu na jednog od okrivljenih, na koji način branilac u suštini ukazuje na nerazumljivost izreke, odnosno povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Imajući u vidu sve napred navedeno, te odredbu člana 485. stav 4. ZKP, kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti: branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Marka Kljajevića u delu u kojem ukazuje na povredu zakona iz člana 440, 438. stav 2. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP; branioca okrivljene Dobrile Vekić, advokata Marka Kljajevića u delu zahteva za zaštitu zakonitosti u kojem ukazuje na povrede zakona iz člana 440. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP; branioca okrivljenog Slobodana Paunovića, advokata Momčila Bulatovića u delu zahteva u kojem ukazuje na povredu zakona iz člana 440. i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP; branioca okrivljenog Giovani Accrogliano, advokata Saše Milovanovića u delu u kojem ukazuje na povredu zakona iz člana 440., 438. stav 1. tačka 11) i 258. ZKP ocenio kao nedozvoljene.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić