Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž - Po1 – Toi 4/23 od 12.12.2023. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe okrivljenog – vlasnika, Borislava Tunjića i njegovog punomoćnika, advokata Dragana Plazinića, izjavljene protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Borislava Tunjića, advokat Dragan Plazinić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, u vezi člana 39, 43, 44. i 25. stav 2. tačka 3) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i pobijana rešenja ukine a spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ista preinači tako što će odbiti zahtev za trajno oduzimanje imovine kao i da branilac bude obavešten o sednici veća Vrhovnog suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Borislava Tunjića, advokata Dragana Plazinića, je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Borislava Tunjića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u pitanju pravnosnažno presuđena stvar u drugom postupku, sa obrazloženjem da su sudovi potpuno zanemarili postojanje pravnosnažne presude parničnog suda – Višeg suda u Beogradu – P 348/12 od 05.06.2013. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6477/13 od 21.01.2016.godine), kojom je raskinut ugovor o kupoprodaji predmetnog stana (stan broj .. u Beogradu u ulici ... broj .., površine 150 m2), koji stan je predmet trajnog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela od okrivljenog-vlasnika Borislava Tunjića pobijanim pravnosnažnim rešenjem. Iz navedenog, po stavu odbrane, proizlazi zaključak da je sud u delu odluke koji se tiče oduzimanja predmetnog stana od okrivljenog rešavao stvar koja je već pravnosnažno presuđena u drugom postupku na koji način je učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Borislava Tunjića, ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da su prema okrivljenom Borislavu Tunjiću u vezi stana bliže opisanog pod tačkom 1) izreke prvostepenog rešenja, vođena dva postupka i to:

- Parnični postupak pred Višim sudom u Beogradu u kom postupku je doneta presuda P 348/12 od 05.06.2015. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca VV protiv tuženog Borislava Tunjića i raskinut ugovor overen u Drugom opštinskom sudu u Beogradu Ov 2506/08 od 18.02.2008. godine i Aneks I ugovora, overen kod istog suda Ov br.2507/08 od 18.02.2008. godine, o kupoprodaji stana broj .., projektovane površine 112,49 m2, stvarno izvedene površine 150 m2, koji se nalazi na prvom spratu stambene zgrade u ulici ... br. .. a u Beogradu sa pripadajućim garažnim mestom, sagrađen na kat. parceli .. KO ..., od koje je formirana građevinska parcela .. blok .., zona .., prostorne celine „DD“, koji su zaključeni između VV kao prodavca i Borislava Tunjića kao kupca. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6477/16 od 21.01.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba umešača, Republike Srbije i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 348/12 od 05.06.2013. godine; i

- Postupak za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela koji je okončan pobijanim pravnosnažnim rešenjima kojim je usvojen zahtev javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Oik.S. 21/09 od 09.03.2023. godine i trajno oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela, pored ostalog i od okrivljenog Borislava Tunjića, stan broj .., u Beogradu u ulici ... br. .. površine 150 m2.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu siguranost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojim je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Imajući u vidu navedeno, ne postoji druga odluka u pravnom saobraćaju kojom je okrivljeni Borislav Tunjić pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, u smislu člana 4. ZKP.

Naime, Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, parnični postupak koji je vođen i pravnosnažno okončan donošenjem presude Višeg suda u Beogradu P 348/12 od 05.06.2013. godine, kojom je raskinut ugovor o kupoprodaji predmetnog stana zaključen između VV kao prodavca i Borislava Tunjića, kao kupca, ne ispunjava kriterijume postupka po krivičnoj optužbi, budući da u tom postupku prema okrivljenom nije izrečena bilo kakva sankcija, pa samim tim ni kaznena. Naime, parnični postupak po svojoj prirodi nije kazneni postupak, već se isti vodi po odredbama Zakona o parničnom postupku, kojim se uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa.

Imajući u vidu sve napred navedeno, bez obzira na činjenicu što je prema okrivljenom Borislavu Tunjiću u vezi sa predmetnim stanom vođen i pravnosnažno okončan parnični postupak u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, a zatim i postupak za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, ovde se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, jer nije ispunjen kriterijum da su oba postupka vođena po „krivičnoj optužbi“, pa stoga donošenje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu, kojom je raskinut ugovor o kupoprodaji predmetnog stana, nije predstavljalo procesnu smetnju za vođenje prema okrivljenom druge vrste postupka u vezi sa istom nepokretnom imovinom, u konkretnom slučaju, postupka za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

Pored toga, Vrhovni sud ukazuje da sud u postupku trajnog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, u smislu odredbe člana 17. stav 3. ZKP, čiju shodno primenu propisuje odredba člana 4. stav 4. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, nije vezan odlukom suda u parničnom postupku, imajući u vidu da je navedena presuda doneta na osnovu činjeničnog stanja na čije su formiranje, u granicama raspravnog načela, uticale parnične stranke.

Stoga su, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja na štetu okrivljenog Borislava Tunjića, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, u vezi člana 39, 43, 44. i 25. stav 2. tačka 3) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koju obrazlaže navodima kojima osporava ocenu dokaza o imovini i prihodima okrivljenog i utvrđene činjenice i okolnosti koje ukazuju na postojanje očigledne nesrazmere između imovine i zakonitih prihoda okrivljenog, istovremeno ističući da je od trećih lica pobijanim odlukama nezakonito oduzeta imovina. Međutim, Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, u suštini na osnovu sopstvene ocene izvedenih dokaza izvodi svoje činjenične zaključke drugačije od utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim rešenjima i time ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Borislava Tunjića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednikveća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić