.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz P 2/2014
17.06.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Biljane Sinanović, Radmile Dragičević-Dičić i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u privredno-kaznenom postupku protiv okrivljenog pravnog lica A.V.V. DOO iz L. i odgovornog lica Ž.S., zbog privrednih prestupa iz člana 55. stav 1. tačka 11. i stav 2, iz člana 55. stav 1. tačka 16. i stav 2. i iz člana 55. stav 1. tačka 17. i stav 2. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih – advokata I.K., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Privrednog suda u Leskovcu 1 Pk 12/2013 od 24.04.2013. godine i Privrednog apelacionog suda u Beogradu 2Pkž 408/13 od 20.02.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 17. juna 2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih pravnog lica A.V.V. DOO iz L. i odgovornog lica Ž.S. – advokata I.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Privrednog suda u Leskovcu 1Pk 12/2013 od 24.04.2013. godine i Privrednog apelacionog suda u Beogradu 2Pkž 408/13 od 20.02.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Leskovcu 1Pk 12/2013 od 24.04.2013. godine, okrivljeno pravno lice A.V.V. DOO iz L. i okrivljeni - odgovorno lice Ž.S., oglašeni su odgovornim zbog privrednih prestupa iz člana 55. stav 1. tačka 11. i stav 2, iz člana 55. stav 1. tačka 16. i stav 2. i iz člana 55. stav 1. tačka 17. i stav 2. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, pa pošto su im prethodno utvrđene pojedinačne novčane kazne, okrivljeno pravno lice: A.V.V. DOO iz L. osuđeno je na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 1.500.000,00 dinara, a okrivljeno odgovorno lice Ž.S. osuđen je na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 75.000,00 dinara. Istovremeno je određeno da su okrivljeni dužni da izrečene jedinstvene novčane kazne plate u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te da je okrivljeno pravno lice obavezano da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u istom roku, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Privrednog apelacionog suda 2Pkž br.408/13 od 20.02.2014. godine, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog pravnog lica A.V.V. DOO i okrivljenog odgovornog lica Ž.S. - advokata I.K., preinačena je presuda Privrednog suda u Leskovcu 1PK 12/13 od 24.04.2013. godine, tako što su na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP u vezi sa odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima, okrivljeno pravno lice A.V.V. DOO i okrivljeno odgovorno lice Ž.S., oslobođeni od optužbe da su izvršili privredni prestup iz člana 55. stav 1. tačka 11. u vezi stava 2, te privredni prestup iz člana 55. stav 1. tačka 16. u vezi stava 2. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Stavom II iste presude, ista žalba odbijena je kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena u delu u kom su okrivljeni oglašeni odgovornim za privredni prestup iz člana 55. stav 1. tačka 17. u vezi stava 2. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao i u delu odluke o kazni za ovaj privredni prestup.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, podneo je branilac okrivljenog pravnog lica A.V.V. DOO i okrivljenog odgovornog lica Ž.S. – advokat I.K., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1, stav 2. i stav 4. ZKP istog člana, te člana 439. tačka 1. u vezi sa članom 423. tačka 2. ZKP, zbog „povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešne primene zakona na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom se presuda Privrednog apelacionog suda u Beogradu 2Pkž 408/13 od 20.02.2014. godine, preinačuje u tački II, tako što se uvažava žalba okrivljenih, pa se okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice oslobađaju od optužbe da su izvršili privredni prestup iz člana 55. stav 1. tačka 17. u vezi stava 2. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda ili da se ova presuda preinači tako što se određuje da se presuda Privrednog suda u Leskovcu 1PK 12/2013 od 24.04.2013. godine ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući dozvoljenost podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, ocenio da je zahtev nedozvoljen.
Procesnom odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima (''Službeni list SFRJ'', br. 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, ''Službeni list SRJ'', br. 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 i ''Službeni glasnik RS'', broj 101/2005), propisano je da ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno će se primenjivati odredbe Zakona o krivičnom postupku između ostalih, odredbe o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424). Zakonom o privrednim prestupima u delu koji se odnosi na postupak po pravnim lekovima i to na zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek (glava XIII tačka 3), u članu 130, je propisano, da protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen ovaj zakon ili protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnažnoj sudskoj odluci, nadležni javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a u članu 133. istog zakona, da javni tužilac zahtev može podići u roku od 6 meseci od dana kada je strankama dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva.
Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je, u članu 483. stav 1, da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, s tim da je pravo okrivljenog i branioca za podnošenje zahteva vremenski ograničeno na rok od 30 dana računajući od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke okrivljenom (član 485. stav 4. istog Zakonika).
Iz citiranih propisa proizilazi da je odredbama Zakona o privrednim prestupima, koji se primenjuju u postupku za privredni prestup, u odnosu na važeće opšte odredbe krivičnog postupka, između ostalog, različito određen krug lica koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega u postupku za privredni prestup ne dolazi u obzir shodna primena odredbe člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 56. Zakona o privrednim prestupima, već se u pogledu ovlašćenja za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti primenjuje odredba člana 130. Zakona o privrednim prestupima.
Kako je, u smislu odredbe člana 130. Zakona o privrednim prestupima, isključivo nadležni javni tužilac ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke donete u postupku za privredni prestup, to je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnog lica A.V.V. DOO L. i okrivljenog odgovornog lica Ž.S. – advokata I.K., nedozvoljen, jer je podnet od strane neovlašćenog lica u smislu citiranog propisa.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.
Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica,s.r. Bata Cvetković,s.r.
