Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости, поднео је бранилац окривљеног правног лица А.В.В. ДОО и окривљеног одговорног лица Ж.С. – адвокат И.К., на основу члана 485. став 1. тачка 1, став 2. и став 4. ЗКП истог члана, те члана 439. тачка 1. у вези са чланом 423. тачка 2. ЗКП, због „повреде одредаба кривичног поступка и погрешне примене закона на чињенично стање утврђено у правноснажној одлуци“, са предлогом да Врховни касациони суд донесе пресуду којом се пресуда Привредног апелационог суда у Београду 2Пкж 408/13 од 20.02.2014. године, преиначује у тачки II, тако што се уважава жалба окривљених, па се окривљено правно лице и окривљено одговорно лице ослобађају од оптужбе да су извршили привредни преступ из члана 55. став 1. тачка 17. у вези става 2. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда или да се ова пресуда преиначи тако што се одређује да се пресуда Привредног суда у Лесковцу 1ПК 12/2013 од 24.04.2013. године укида и предмет враћа првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући дозвољеност поднетог захтева за заштиту законитости, оценио да је захтев недозвољен.

Процесном одредбом члана 56. Закона о привредним преступима (''Службени лист СФРЈ'', бр. 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, ''Службени лист СРЈ'', бр. 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 и ''Службени гласник РС'', број 101/2005), прописано је да ако одредбама овог закона није друкчије одређено, у поступку за привредне преступе сходно ће се примењивати одредбе Закона о кривичном поступку између осталих, одредбе о захтеву за заштиту законитости (члан 419. до 424). Законом о привредним преступима у делу који се односи на поступак по правним лековима и то на захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек (глава XIII тачка 3), у члану 130, је прописано, да против правноснажне судске одлуке којом је повређен овај закон или против судског поступка који је претходио правноснажној судској одлуци, надлежни јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости, а у члану 133. истог закона, да јавни тужилац захтев може подићи у року од 6 месеци од дана када је странкама достављена одлука против које је дозвољено подизање захтева.

Закоником о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13), који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је, у члану 483. став 1, да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, с тим да је право окривљеног и браниоца за подношење захтева временски ограничено на рок од 30 дана рачунајући од дана достављања правноснажне судске одлуке окривљеном (члан 485. став 4. истог Законика).

Из цитираних прописа произилази да је одредбама Закона о привредним преступима, који се примењују у поступку за привредни преступ, у односу на важеће опште одредбе кривичног поступка, између осталог, различито одређен круг лица која су овлашћена за подношење захтева за заштиту законитости, због чега у поступку за привредни преступ не долази у обзир сходна примена одредбе члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку у вези са чланом 56. Закона о привредним преступима, већ се у погледу овлашћења за подношење захтева за заштиту законитости примењује одредба члана 130. Закона о привредним преступима.

Како је, у смислу одредбе члана 130. Закона о привредним преступима, искључиво надлежни јавни тужилац овлашћен за подношење захтева за заштиту законитости против правноснажне одлуке донете у поступку за привредни преступ, то је предметни захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног правног лица А.В.В. ДОО Л. и окривљеног одговорног лица Ж.С. – адвоката И.К., недозвољен, јер је поднет од стране неовлашћеног лица у смислу цитираног прописа.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљених одбацио као недозвољен, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП.

Са свега изложеног, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                           Председник већа-судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                                       Бата Цветковић,с.р.