Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući dozvoljenost podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, našao da je zahtev nedozvoljen.

Procesnom odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima („Službeni list SFRJ“ 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, „Službeni list SRJ“ 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 i „Službeni glasnik RS“ 101/2005), propisano je da ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno će se primenjivati odredbe Zakona o krivičnom postupku, između ostalih, odredbe o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424.).

Zakonom o privrednim prestupima u delu koji se odnosi na postupak po pravnim lekovima i to na zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek (glava XIII tačka 3.), u članu 130. je propisano, da protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen ovaj zakon ili protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnažnoj sudskoj odluci, nadležni javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a u članu 133. istog Zakona, da javni tužilac zahtev može podići u roku od 6 meseci od dana kada je strankama dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je, u članu 483. stav 1., da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, s tim da je pravo okrivljenog i branioca na podnošenje zahteva vremenski ograničeno na rok od 30 dana računajući od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke okrivljenom (član 485. stav 4. istog Zakonika).

Iz citiranih propisa proizlazi da je odredbama Zakona o privrednim prestupima, koji se primenjuje u postupku za privredni prestup, u odnosu na važeće odredbe krivičnog postupka, između ostalog, različito određen krug lica koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega u postupku za privredni prestup ne dolazi u obzir shodna primena odredbe člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 56. Zakona o privrednim prestupima, već se u pogledu ovlašćenja za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti primenjuje odredba člana 130. Zakona o privrednim prestupima.

Kako je, u smislu odredaba člana 130. Zakona o privrednim prestupima i člana 29. stav 2. i stav 3. tačka 1) Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“ br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11, 101/11, 38/12, 121/12 i 101/13) isključivo Republički javni tužilac, koji postupa pred Vrhovnim kasacionim sudom, ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u privredno-kaznenom postupku, kao vanrednog pravnog sredstva o kojem odlučuje taj sud (član 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova-„Službeni glasnik RS“ br. 116/08, 104/09, 101/10, 3/11, 78/11, 101/11 i 101/13) i takvo ovlašćenje nije dato drugim procesnim subjektima koji samo mogu podneti inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u skladu sa ustavnim pravom na podnošenje predloga državnim organima (član 56. Ustava Republike Srbije), to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene nedozvoljen jer je podnet od neovlašćenog lica, u smislu člana 130. Zakona o privrednim prestupima, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Z.K.M. odbacio primenom te zakonske odredbe.

Zapisničar-savetnik                                                                       Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                             Nevenka Važić,s.r.