.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз П 4/2015
01.12.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Драгише Ђорђевића, Соње Павловић, Горана Чавлине и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Наташом Бањац, као записничарем, у привредно-казненом поступку против окривљене З.К.М., због привредног преступа из члана 88. став 1. тачка 2. и став 2. и члана 89. став 1. тачка 11. и став 2. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене З.К.М., адвоката П.М. из Б., поднетом против правноснажних пресуда Привредног суда у Београду Посл.бр.2.ПК.1562/2011 од 25.03.2015. године и Привредног апелационог суда 1 Пкж 233/15 од 17.08.2015. године, у седници већа одржаној дана 01.12.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљене З.К.М., адвоката П.М., поднет против правноснажних пресуда Привредног суда у Београду Посл.бр.2.ПК.1562/2011 од 25.03.2015. године и Привредног апелационог суда 1Пкж 233/15 од 17.08.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Привредног суда у Београду Посл.бр.2.ПК.1562/2011 од 25.03.2015. године, окривљена З.К.М. као одговорно лице у правном лицу - „V. B.“ АД Б., оглашена је одговорном за привредни преступ из члана 88. став 1. тачка 2. и став 2. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, за који јој је утврђена новчана казна у износу од 20.000,00 динара и за привредни преступ из члана 89. став 1. тачка 11. и став 2. истог закона, за који јој је утврђена новчана казна у износу од 10.000,00 динара и осуђена на јединствену новчану казну у износу од 30.000,00 (тридесетхиљада) динара, коју је дужна да плати у року од 15 дана од правноснажности пресуде, у противном новчана казна ће се заменити казном затвора у трајању од 30 (тридесет) дана.
Привредни апелациони суд, пресудом 1Пкж 233/15 од 17.08.2015. године одбио је као неосновану жалбу браниоца окр. З.К.М., адвоката П.М. и потврдио пресуду Привредног суда у Београду Посл.бр.2.ПК.1562/2011 од 25.03.2015. године.
Бранилац окривљене З.К.М., адвокат П.М., поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Привредног суда у Београду Посл.бр.2.ПК.1562/2011 од 25.03.2015. године и Привредног апелационог суда 1Пкж 233/15 од 17.08.2015. године, због повреде закона – одредбе члана 68. став 1. тачка 10. и битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, с предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине у целости наведене правноснажне пресуде и предмет врати на поновно суђење.
Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући дозвољеност поднетог захтева за заштиту законитости, нашао да је захтев недозвољен.
Процесном одредбом члана 56. Закона о привредним преступима („Службени лист СФРЈ“ 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, „Службени лист СРЈ“ 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 и „Службени гласник РС“ 101/2005), прописано је да ако одредбама овог закона није друкчије одређено, у поступку за привредне преступе сходно ће се примењивати одредбе Закона о кривичном поступку, између осталих, одредбе о захтеву за заштиту законитости (члан 419. до 424.).
Законом о привредним преступима у делу који се односи на поступак по правним лековима и то на захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек (глава XIII тачка 3.), у члану 130. је прописано, да против правноснажне судске одлуке којом је повређен овај закон или против судског поступка који је претходио правноснажној судској одлуци, надлежни јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости, а у члану 133. истог Закона, да јавни тужилац захтев може подићи у року од 6 месеци од дана када је странкама достављена одлука против које је дозвољено подизање захтева.
Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је, у члану 483. став 1., да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, с тим да је право окривљеног и браниоца на подношење захтева временски ограничено на рок од 30 дана рачунајући од дана достављања правноснажне судске одлуке окривљеном (члан 485. став 4. истог Законика).
Из цитираних прописа произлази да је одредбама Закона о привредним преступима, који се примењује у поступку за привредни преступ, у односу на важеће одредбе кривичног поступка, између осталог, различито одређен круг лица која су овлашћена за подношење захтева за заштиту законитости, због чега у поступку за привредни преступ не долази у обзир сходна примена одредбе члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку у вези са чланом 56. Закона о привредним преступима, већ се у погледу овлашћења за подношење захтева за заштиту законитости примењује одредба члана 130. Закона о привредним преступима.
Како је, у смислу одредаба члана 130. Закона о привредним преступима и члана 29. став 2. и став 3. тачка 1) Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС“ бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11, 101/11, 38/12, 121/12 и 101/13) искључиво Републички јавни тужилац, који поступа пред Врховним касационим судом, овлашћен за подношење захтева за заштиту законитости у привредно-казненом поступку, као ванредног правног средства о којем одлучује тај суд (члан 30. став 1. Закона о уређењу судова-„Службени гласник РС“ бр. 116/08, 104/09, 101/10, 3/11, 78/11, 101/11 и 101/13) и такво овлашћење није дато другим процесним субјектима који само могу поднети иницијативу Републичком јавном тужиоцу за подношење захтева за заштиту законитости у складу са уставним правом на подношење предлога државним органима (члан 56. Устава Републике Србије), то је захтев за заштиту законитости браниоца окривљене недозвољен јер је поднет од неовлашћеног лица, у смислу члана 130. Закона о привредним преступима, због чега је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљене З.К.М. одбацио применом те законске одредбе.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Наташа Бањац,с.р. Невенка Важић,с.р.
